По речима руководиоца општинског Одељења за друштвене делатности Наде Остојић Агбабе, локална самоуправа у сарадњи са Комесаријатом за избеглице и миграције већ више од 20 година спроводи пројекте за збрињавање избеглих и интерно расељених, а лане је за то утрошено нешто више од 9,5 милиона динара.
– Настојали смо да новац који смо на наш захтев лане добили за куповину пакета грађевинског метријала за избеглице и расељене који су исказали потребу за тим, од Комесаријата и додали суму из нашег буyета као и увек за то, у току године и утрошимо, иако смо имали велике проблеме због скока цена материјала – објашњава Нада Остојић Агбаба. – Због знатног поскупљења грађевинског материјала од тренутка када смо добили новац до завршетка процедуре, морали смо у два - три наврата да обнављамо јавне набавке, али упорношћу и залагањем комисије и сарадника у Одељењу, успели смо у децембру ипак све да завршимо и грађевински метеријал је испоручен. Добило га је 20 избегличких породица и три интерно расељене. Износи су били различитити, као и врста грађевинског материјала. Некима је он био потребан да заврше стамбени објекат, а некима за адаптацију. Добар потез смо направили када је реч о набавци столарије. Тражили смо од добављача да понуде цене и робу са уградњом и с том праксом ћемо наставити и убудуће.
Осим стамбеног збрињавања на тај начин, до крова над главом у 2021. години у Сремским Карловцима дошле су још четири избегличке породице у оквиру Регионалног стамбеног програма. Од новца који се из тог фонда издваја за стамбено збрињавање купљене су две сеоске куће и два стана.
– Добили смо по 9.500 евра за две сеоске куће и оне су купљене у Прњавору и Крушедолу. Изабрани корисници ће добити и грађевински материјал за адаптацију у вредности од 1.500 евра. Тај уговор ћемо морати да анкесирамо јер из истог разлога, а то је поскупљење грађевинског материјала, јавна набавка ће морати да се понови – каже наша саговорница.
Економско оснаживање
Нада Остојић Агабаба каже да се често онима који су добили грађевински материјал или сеоску кућу, помаже и тако што им се набави опрема, машине или алат уколико се баве занатством или каквом привредном делатношћу. Реч је о такозваном економском оснаживању, за које је до сада Комесаријат за избеглице и миграције издвајао до 200.000 динара.
Прошле године, као и претходних, општина је избеглицама доделила и новац од Комесаријата за набавку огрева, као и 25 прехрамбених пакета. Право на тај вид помоћи имају само они са активним избегличким статусом, док они који су добили држављанство на то не могу да рачунају. Њима су, уколико имају такве потребе, отворена врата Црвеног крста, Центра за социјални рад и других установа.
Она наводи да су избеглице које су конкурисале за новизграђене станове у Чератској улици у склопу Регионалног стамбеног програма, и остале „испод црте“, имале право да се пријаве на други конкурс, којим се предвиђа куповина станова одређене квадратуре за њих из истог фонда. На тај начин стамбено су прошле године збринуте још две породице. Један стан је купљен у Петроварадину, а други у Карловцима, јер је пропозицијама предвиђена могућност куповине и у околним општинама. Корисници су потписали уговоре, а паре уплаћене продавцима некретнина. Општина ту није имала директан утицај, све је радила заједничка комисија ОЕБС-а, УНХЦР-а, Комесаријата за избеглице и Јединице за управљање у јавном сектору (ЈУП). Постоје још три породице из те групе, којима се тако може решити стамбено питање, каже она, док су се остале на неки други начин збринуле. Неки су у међувремену купили стан, други су се иселили из Карловаца, а има и оних који су нажалост преминули. – Сматрам да ове бројке довољно говоре о успешности збрињавања избеглица које спроводимо на територији општине – напомиње Нада Остојић Агбаба. – Мислим да смо у самом врху лествице, ако не у Србији, онда у Војводини по томе. Има још потребе у Карловцима за тим. Трећа генерација избеглица нам се сада јавља. Појављују се млади брачни парови и породице које никад нису конкурисале, јер до њих информација о томе никад није ни дошла. Нажалост, то су породице из рубних делова Карловаца, као што су Банстол, Липовац, Караш, Матеј... Они су се почели јављати када су информације о томе видели у медијима или код комшија велику количину грађевинског материјала.
Наша саговорница наглашава да се стално анкетирају избеглице, евидентирају њихове потребе, и о томе редовно обавештава Комесаријат.
З. Милосављевић
