То је оно за чиме становници тог претежно словачког села жуде, оно што им свака власт слаткоречиво обећа, а после избора болну тачку стави „ад акта”. Ипак, нада умире последња, па тако у Кисачу и даље верују да „обећање неће заувек остати лудом радовање” те ће и они, после комшија из Руменке, достојно живети 21. век.
Једна од наших саговорница Мирка Фунтик указала је на проблем за који многи знају, али га још нико не решава, а тиче се, ако смо је добро разумели, раскрснице главног друма с Улицом доктора Јанка Гомбара.
„Често се на том месту дешавају саобраћајне незгоде, а у неким случајевима и с најтрагичнијим исходом. Пешака и бициклиста је много, а нарочито деце, на које бахати возачи мало обраћају пажњу", упозорила је наша саговорница.
Обратили смо пажњу и брзо се уверилиу то да аутомобили у великој мери прекорачују дозвољену брзину. А како и не би, када успоривача брзине нема, док поменута раскрсница вапи за семафором који би те бриге свакако свео на минимум.
Културни центар Кисач замишљен је да буде стециште свих Кисачана. Ипак, по том питању наишли смо на различита мишљења, а када смо у разговору дубље зачепркали, мање-више се свака прича завршила политиком. И на том примеру уверили смо се у оно што ни део саговорника, не само да није крио већ је и нагласио „пословичну неслогу Словака”.
Једна од тема које их тиште је и радио-станица која више не постоји. Људи су навикли на словачку музику, а пошто више не могу да је чују, одмах су етикетирали кривца. Мало њих, с друге стране, жели да саслуша причу о томе како су новим законским актима устројени радио-емитери.
Близина Новог Сада Кисачанима олакшава живот, па ако је потребно отићи у већу куповину, аутом се стигне зачас, а и аутобуске линије су задовољавајуће.
Међу продавницама разне робе набасали смо и на пољопривредну апотеку, изузетно опремљену. Пролеће се ближи, па и бројни радови у пољу, воћњацима, повртњацима... На питање шта се највише купује, добили смо неочекивани одговор:
„Храна за кућне љубимце! Да не поверујете, невероватно је у којим се количинама узимају грануле за мачке и псе. Понекад имам утисак да ће Кисачани пре одвојити од сопствених уста да би имали да квалитетно прехране кућног љубимца. Мислила сам да је, као у већини сеоских средина, довољно да домаћини нахране своје љубимце остацима од ручка, али не, овде је очигледно на цени искључиво фабрички припремљена храна", рекла нам је продавачица.
С. Савић
