Истраживања потврђују да просечан корисник интернета проведе мање од 15 секунди на једној вести и током тог времена обрати највише пажње на наслов и прву реченицу. Интернет и друштвене мреже су у том смислу донеле потпуну у револуцију у начину на који обрађујемо податке, али и како на основу њих доносимо закључке и суд о нечему. Снага предрасуда је толико снажна да истраживања професора др Дан Кана са Јејла показују да је 40% већа вероватноћа да ће људи веровати информацијама која подржавају њихова уверења, чак и ако су лажне или нетачне.
Светски престижни научни часопис Social Indicators Research“ зато инсистира на прецизним информацијима како би даљи закључци у науци били засновани на истини, а не утисцима. Тим истраживача са Новосадског универзитета је успео да својом иновативном и свеобухватном истраживачком методологијом буде представљен у поменутом часопису светској научној заједници.
- Постоји велики интерес како стручне, тако и научне јавности да ову методологију тестира у другом окружењу. Рецимо, тим за евалуацију мађарског представника Европске престонице културе за ову годину Веспрем-Балатон позвао нас је да презентујемо наш приступ, што је потврдио један од чланова тима независних евалуатора др Мирослав Вујичић, ванредни професор на Департману за географију, туризам и хотелијерство Природно-математичког факултета у Новом Саду. Поред Веспрема, новосадски модел истраживања преузима и Будва, која је кандидат за престижну титулу за 2028. годину.
Надоминантнији разлог посете ЕПК догађаја су: Квалитет програма (21.7%), што је врло охрабрујуће. Потом, догађаји и извођачи по њиховом укусу (14.3%), као и приступачна цена (6.2%), нешто ново и другачије (6.2%), или су присуствовали као учесници (6.2%).
Не само колико, већ и како Пројекат Европске престонице културе подразумева ригорозан процес евалуације, односно анализе, самим тим она је била и саставни део бид-боок-а односно апликационе књиге неопходне за кандидатуру за ЕПК и полазна тачка за независни тим са Универзитета. Како кажу, свака Европска престоница културе има могућност „креативности“ око дефинисања критеријума, јер нису коначни, те се од сваке наредне престонице очекује да иде корак даље.
„Корак даље“ новосадског истраживачког тима било је и отварање питања квалитета, а не само квантитета, као и то шта ће показати резултати у текућој години, односно по завршетку титуле.
- Како се већина евалуација (анализа) бавила само квантитативним показатељима, усмереним на једну или неколико димензија, и временски су биле ограничене махом на годину титуле, наш приступ је покушао да унапреди све поменуте сегменте - објашњава др Вујичић. - У старту је испланирано лонгитудинално истраживање, „баселине“ истраживање за 2018. годину, па све до 2024. године, како би се испратио ефекат после године титуле. Следећа новина код приступа је употреба комбинације квантитативно-квалитативног приступа истраживању.
Вујичић додаје да је пуно примера и приступа код саме евалуације (анализе), јер сам пројекат Европске престонице културе дуго траје.
- Свакако да су нам неке полазне тачке била претходна истраживања, оријентир где би требало даље да се усмеримо - наводи он. - Нема ни лошег ни доброг приступа, само другачијег, који даје боље или лошије резултате. Један од бољих примера јесте Ливерпул који је са Пхд Беатриз Гарциа Гарсиом спровео постевалуацију након 10 година од титуле и анализирао легат самог пројекта.
У истраживање укључени и новосадски студенти
Према Вујичићевим речима, руководиоци евалуације су независно изабрани и чине их експерт за интерну и екстерну евалуацију (анализу). Док је др Вујичић био руководилац екстерне анализе, експерт за интерну анализу био је редовни професор Природно-математичког факултета у Новом Саду др Угљеша Станков. За сваку годину евалуације бира се независан истраживачки тим следеће области експертизе, као што су култура и креативне индустрије, социологи- ја, економија, туризам, пси-хологија, медији, информационо-комуникационе технологије, просторне анализе и друге.
- Имајући у виду да је тим за евалуацију чинио тим искусних истраживача, није било потешкоћа у спровођењу истраживања - сматра др Станков. - Конкретно, истраживања публике на терену чинио је подтим обучених младих анкетара, најчешће мастер студената новосадског универзитета, који су са великим ентузијазмом приступили самом прикупљању података. Посебан изазов за њих било је спровођење истраживања становника Новог Сада које је у просеку трајало више од 90 минута. Сваке године је било све више заинтересованих грађана да директно учествују у истраживању.
Он додаје да је истраживањем обухваћено више циљних група. Поред становника Новог Сада, у истраживањима је и учествовао и велики број представника институција културе, невладиних организација, уметника, туриста и других, директно или индиректно укључених у област културе у Новом Саду.
Методологију похвалили и европски експерти
Пројекат Европске престонице културе подразумевао је три извештаја која је Фондација „Нови Сад – Европска престоница културе“, као носилац пројекта, подносила Панелу експерата Европске комисије.
- Већ 2019. године, након другог контролног извештаја, Панел експерата оценио је Нови Сад као једну од најбољих Европских престоница културе у припремној фази, да би након трећег и финалног извештаја, Нови Сад понео и престижну награду „Мелина Меркури“, која се додељује најуспешнијим Европским престоницама културе - наводи др Мирослав Вујичић.
Већина испитаника сматра да ће титула ЕПК имати позитивне ефекте по град (45,8%). Супротно, 18,1% испитаника превасходно наводи негативне последице, док је 34,7% уверено да титула Европске престонице културе неће имати последице по град.
Европска комисија дала је и позитивне коментаре на само истраживање новосадских евалуатора.
- Сама евалуација је била евалуирана на три експертска панела. С поносом можемо рећи да је овај иновативни приступ евалуацији одлично прихваћен од стране стручњака експертског панела. Посебно треба истаћи наш индекс европске престонице културе (иЕЦОЦ), верификован у претходно поменутом научном раду, који је експертски панел препознао као легат - рекао је Вујичић.
Методологија примењива и за истраживање у другим областима
Значај постављања ове методологије која је спроведена у оквиру пројекта Европске престонице културе не огледа се само у детаљној анализи престижне титуле коју је Нови Сад освојио као један од првих градова земље кандидата за улазак у ЕУ, већ и као добар пример истраживања које може да се примењује даље у другим областима.
- Како се методологија базира на три димензије (култура, заједница, економија) и 11 poddimenzija (као што су културна партиципација, културни капацитети, развој публике, туризам, перцепција, квалитет програма и друго), велики број индикатора је мерен, а те подаке у широј перспективи може применити и Европска престоница културе. Исто тако развијени инструменти за истраживање могу наћи примену у темама блиским социологији, култури, економији и другим областима - потврђује Вујичић.
Опсежна истраживања године титуле Европске престонице културе су тренутно у току, а резултати ће током ове године бити објављивани.
Б. Павковић
