Због нестабилне епидемиолошке ситуације, фестивал је ове године организован у другачијем формату – преносом програма уживо путем интернета, а победнички трофеј освојио је ансамбл „Руже” из Суботице. По одлуци међународног стручног жирија, за најбољег примаша проглашен је члан оркестра „Млади тамбураши из Мохача” Миклош Ковач (Мађарска), најбољи бегешар је Михаел Болешић из ансамбла „Златник” (Хрватска), док су титуле најбољег вокалног солисте и бас-примаша припале члановима победничког оркестра „Руже” Себастијану Кантуру и Матији Темуновићу.
– Најважнија је чињеница да смо одржали континуитет неговања баштине, и то потпуно друштвено одговорно, у складу са свим безбедносним мерама заштите од коронавируса – истакао је музички уредник фестивала Данило Нинковић. – Цео концепт фестивала, као културне и туристичке манифестације која чува традицију и обележава дешавања у региону, оправдао је овогодишње издање према уметничким и културним стандардима и из жеље да публици приуштимо квалитет тамбурашке музике. Такође, умрежена је нова синергија медија, предвођена интернетом, па је фестивал организован у мултимедијалној форми. Осим тога, сматрам да смо приказима културно-историјских знаменитости Новог Сада и ретроспективом наступа најбољих извођача ранијих година дали огроман допринос образовном програму.
Сваке фестивалске вечери пренос уживо путем друштвених мрежа пратило је око 10.000 љубитеља тамбурашке музике, а Новосађани су наступе мајстора пера и жице могли да прате и на великим ЛЕД екранима постављеним на Сунчаном кеју код локала „Беза” и на теренима Голф центра на Спенсу. Љубитељи тамбурашке музике су, осим такмичарског дела програма, уживали и у снимцима концерата с ранијих фестивала – наступима Звонка Богдана, Жељка Бебека, „Бајаге и инструктора”, Жељка Самарyића, ансамбла „Дијако” и других.
Ове године земља-пријатељ фестивала била је Италија, па је уз промоцију богате историје и културе Апенинског полуострва преношен наступ чувеног тенора Матије Занета. Садржајан програм такође је обогаћен јединственом тамбурашком променадом новосадским улицама, којима је официјелни фестивалски оркестар свирао пред кућом Милеве Марић Ајнштајн, споменицима Јовану Јовановићу Змају, Ђури Јакшићу и Јаники Балажу, као и у епицентру тамбурашког света – центру града и на Петроварадинској тврђави.
Подсећања ради, „Тамбурица фест” је понео епитет најбољег фестивала етно-музике у Европи и најбоље туристичке манифестације у Србији, који је и ове године несумњиво оправдао.
Б. П.
фото: приватна архива
