Иако су у време школовања ишли подељени у женско и мешовито одељење, на суботњој прослави учествовали су заједно. Њих двадесетак окупило се и присетило школских дана, несташлука, првих љубави... У евоцирању успомена учествовала је и професорка музичког Нада Јабланов.
– У нашем, женском В-2 одељењу, било је 36 девојака са свих страна Војводине и Србије – каже Драгиња Вучић, чија је мајка Вукица Топољанин, рођена Карловчанка, такође завршила исту школу. – Доста њих је из Новог Сада, Инђије, Пазове, Бешке долазило возом и аутобусом у Карловце. Део је становао у интернату - Конвикту, у ком је био врло лепо организован живот и рад, а део код карловачких станодаваца. Били смо подељени у три групе, али јединствени, вредни и радни. Упућени једни на друге, и онда, и сада.
Драгиња каже да им је школовање трајало пет година, да су професори били врло строги, а црне униформе обавезан одевни предмет. Како додаје за Карловачку гимназију у којој је Учитељска школа радила до 1974. године, наша саговорница тврди да је то свето здање, храм знања на који су сви поносни, а Сремски Карловци место које памте, између осталог, по шетњама до Стражилова и Дворској башти, по Саборној цркви у којој су се молили пред сваки контролни или писмени задатак и првим љубавима.
З. Мл.
