Шетње новосадским улицама увек су бивале праћене ехом разговора на најразличитијим језицима, а један од њих је и руски. Све више Руса досељава се у Српску Атину, покреће занимљиве занате, послове, отвара фирме...
Светлана Николајевна Пономарева, Рускиња која је пре девет месеци напустила бајковити градић Јесентуки на Кавказу, удавши се за Србина, постала је Новосађанка Светлана Бобић. Како нам открива, није ни слутила да ће јој се живот за само месец дана окренути наглавачке. У Јесентукију била је директор велике и озбиљне компаније. У послу је била изузетно успешна, самостална и амбициозна. Имала је озбиљне планове за будућност. Како јој је каријера била на првом месту, заокупљена обавезама, није много размишљала о браку и породици. Али, како се живот сам од себе одвија док ми планирамо и калкулишемо, врло брзо након упознавања садашњег супруга, одлучује се за нови почетак...
По досељењу у Нови Сад дуго није могла да пронађе адекватно запослење, а највећа препрека јој је било непознавање српског језика. Убрзо схвата да би могла да покрене сопствени посао, те је уз велику подршку супруга, ситним, али сигурним корацима креирала брендић “Поклони за најмилије”.
Док је у Русији радила као директор трговинског ланца, имала је обичај да за празнике дарује свој тим креативним поклончићима, те је тако дошла на идеју да осмисли и продаје широк асортиман јестивих, цветних букета, али и многих других занимљивих и оригиналних поклончића.
-У почетку сам била прилично скептична по питању реализације ове идеје - открива нам Светлана. -У Русији постоји обичај да за све догађаје, било да су у питању рођендан, крштење, свадба, једни другима поклањамо новац, те сам мислила да је то случај и овде у Србији.
Када је покренула посао, неизоставна је била помоћ супруга. Он је прва три месеца развозио поруџбине, правио сајт, ишао на састанке... Када се осамосталила, како каже, било јој је необично што одједном ради све сама, јер је у Русији је била шефица, окружена сарадницима...
- Како су клијенти преузимали поруџбине, бивали су увек одушевљени мојим идејама и креацијама, што су отворено и показивали - рекла је она. - Тако сам почела да схватам колико Новосађани, али и Срби уопште, воле и умеју да се одушеве ситницама, али и похвале креативност и труд, што је за мој посао изузетно важно...
Светланин посао је кроз осам месеци знатно напредовао. Она сада има сталне клијенте. Поруџбине свакодневно пристижу, а све више и из других градова.
-Дешавало се да мој супруг због посла мора да проведе одређено време у Београду, па тако и ја одем с њим у престоницу и у потпуности се посветим тамошњим клијентима - каже Светлана.
Формула за велики успех који је Светлана остварила покретањем овог укусног и интересантног бренда, највероватније је непрестано увођење новитета у понуду, чиме привлачи и анимира клијенте, али и присутност на друштвеним мрежама. Осим тога, како наводи, веома је битна отвореност за предлоге које дају сами клијенти. Они често имају одличне идеје, па су и сами учесници у освежавању понуде.
- Једном приликом младић је за своју девојку поручио букет од 101 киндер yoj јајета, што је био, уједно, и најскупљи поклон који сам направила - истиче Светлана. - Понекад купци оставе мени да сама осмислим поклон и, притом, се уклопим у buyet којим располажу. Тако опет добијам нов, до тада невиђен, производ.
Заинтересовани могу да се упознају са Светланином понудом на сајту и инстаграм профилу под називом “Поклони за најмилије”, где су наведене и цене рукотворина. Уз широк асортиман иде и широк распон цена, те је најјефтинији производ до сада коштао 1.500 динара, а најскупљи 19.000 динара.
Према Светланиним речима, најпроблематичнији период за посао је лето. Слање поклона у друге градове, како каже, готово се сасвим обуставља, јер су букети јестиви и слаткиши могу да се отопе, а курирске службе су често непажљиве. Олакшавајуће је што неки клијенти долазе сами из других градова и преузимају поклоне. Нашс саговорница је задовољна начином на који се развија посао, али како јој је битно да у свему што ради види напредак, у плану јој је знатно проширење посла и отварање фирме, а планира и да успостави сарадњу с компанијама и тако покрене производњу “на велико”.
Светлана је осетила потребу да подели своје утиске о начину живота и људима у Новом Саду, али генерално и о Србији. Чим је допутовала у Србију, како каже, изненадиле су је дружељубивост и љубазност српског народа.
- Када сам први пут била у центру Новог Сада, била сам затечена пажњом људи - истиче она. - Опуштени су, насмејани, топли и лепо васпитани. Када уђем у разговор с неким, видим у очима огромну љубав и поштовање према руском народу. Моја породица из Русије, пошто сам им пренела утиске, послала је велику захвалност српском народу што нас се сећа и поштује нас. Моја мајка је плакала од среће што живим са тако дивним људима...
Запазила је да људи у Србији много воле живот и умеју да уживају у ситницама које га чине. Њена породица, пријатељи и рођаци, пошто су је посетили у Новом Саду, били су одушевљени градом, људима и културом. Неки од њих планирају и да се доселе...
Осим тога, она изражава велико задовољство и када је у питању пословна сарадња са Србима.
- У очима клијената видим такву срећу када преузму поклон да сваког дана осетим потребу да им угађам својим радом - закључује она. - То је знак да труд није узалудан и да се крећем у добром правцу. Српски народ од мене има огромно “хвала”!
Д. Клашња
