Тражи се поуздан водич у фебруар

Смушен је овај јануар. Никако с места да се помери. Укопао се и ни макац, као да је корење у асфалт пустио. А краја му нигде на хоризонту надања. Празници утихнули, штекови испражњени, а у новчанику још је једино маркица за вожњу аутобусом задржала какву-такву вредност, у времену постпразничних изазова и хроничне беспарице.
dobro jutro novi sade
Фото: Дневник/ Р. Хаџић

Преостаје ми само да се запутим улицама града, тражећи поузданог водича у фебруар. Некако ми језиво дође помрачење, после празничног сјаја, на испражњеним новосадским улицама. Као да сам на сокаку трансилванијског села у близини оног вампирског замка. Али нису ни ова пустош, хладноћа и влажносту јануарској ноћи толико лоши. Напротив. Све више ми се јануарски амбијент допада, док лагано клизим у сусрет Дунаву и оном погледу који завршава на тврђави, вечитој инспирацији Новосађана. На прилазу кеју схватих да ово заправо јесте право време да упознам град, видим сваки натпис које лети сакривају тенде, уочим сваки билборд и његове поруке, док неометана уживам у порукама тишине Дунавског парка. А јануару желим да нам се поново врати, са свим својим изазовима, у миру, и са прегрштима жеља, које мимо њега не би ни имале смисао. 

  Ивана Бакмаз

EUR/RSD 117.3612
Најновије вести