Чланови клуба састају се сваког понедељка од 18 часова у просторијама у Ћирпановој 33 (улаз из Таковске), а позивају млађе колеге или оне који желе да се баве макетарством да им се придруже.
- Нажалост, нема толико омладинаца у овом хобију, они дођу, али и брзо одустану - рекао је за „Дневник” председник клуба Александар Свилокос, кроз осмех додајући да је он један од млађих чланова. - Циљ нам је да у наредном периоду омасовимо клуб и да заинтересујемо што више њих, како бисмо одржали макетарство на прави начин. То доказују и наша последња такмичења у Скопљу и Солноку, где смо освојили значајан број медаља.
Од прошле године, макетарски клуб „Новосадски Икар” поново организује међународно такмичење на ком је било представљено више од 400 макета, а у плану је и 17. манифестација, која би требало да се одржи 1. јуна у Архиву Војводине.
- На прошлом такмичењу било је заступљено 30 сениорских категорија и десет јуниорских - каже Свилокос. - После дуже паузе поново смо окупили макетаре из Србије и региона, углавном из земаља бивше Југославије и Мађарске. Надам се да ћемо успостављањем сарадње са Архивом Војводине наставити да одржавамо такмичење у континуитету.
Чланови „Новосадског Икара” најчешће конструишу минијатурне реплике које су блиско повезане са војном техником, па су тако најбројније макете авиона, хеликоптера, бродова и осталих војних возила. У зависности од расположивог времена и воље, мања макета од 20 делова може да се направи за неколико дана, док је за израду сложенијих модела неопходно издвојити много више времена, али и новца.
- Неки макетари потроше и пар стотина евра како би направили неку већу макету - каже један од оснивача и бивши председник клуба Зоран Сивчев, који истиче да се макете разликују према размери, начину израде и теми. - Оне се праве од фабричких делова, али је много њих који се упусте у самоградњу, а то је врхунац нашег хобија, јер макетари употребљавају разне материјале, дрво, папир, жицу, плексиглас, све што може да се искористи.
Према његовим речима, најлепше је кад се од нуле направи нешто, па се неретеко упушта и у 3Д моделарство. Након цртања модела на компјутеру, прецизније исече делове на ЦНЦ машини и тако уштеди на времену и смањи физички напор.
А. Чегар
