Најчешћи и најзначајнији корисници су ученици Основне школе „Иво Андрић”, као и средњошколци из села. Осим што је за најмлађе обезбеђена и школска библиотека, они редовно позајмљују лектиру и другу занимљиву литературу прилагођену свом узрасту. – Код нас се повремено одржавају разне радионице, а понекад и часови српског језика – истиче библиотекарка Николина Слокар. – Углавном тада ђаци добију задатак да изаберу књигу коју желе да анализирају, па одговарају на питања зашто им се баш она допала или због чега им се није свидела. Обично су дечаци мало бунтовнији и не воле лектире, па желе више да читају о животињама, спорту или фудбалу.
Након ученика, пензионери су најревноснија читалачка публика, а кад је реч о младима и припадницима средње генерације, они долазе ређе, углавном због радних обавеза и мањка времена за квалитетну литературу. Познато је да је међу читаоцима много више жена него мушкараца који се опусте уз занимљиву књигу, па је тако и у Будисави. Библиотекарка Николина Слокар додаје да јој је најлакше и најлепше радити са основцима јер их је много лакше заинтересовати за књижевност.
– Можда многи мисле да је тешко са најмлађима због телефона, интернета и модерне технологије, али није тако – наводи она. – Ако деца развију љубав према књизи, тако ће и остати. Зато је најбоље да стекну навику да долазе у библиотеку и да редовно читају док се формирају као личности.
Осим 15.000 књига које су доступне на српском и мађарском језику, сеоски читаоци увек могу да сврате с намером да се информишу тако што ће читати наш „Дневник” или „Магyар Сзó”, или уколико желе да се едукују уз часописе „Национална географија”, „Политикин забавник”, „Звонце” и „Невен”.
А. Чегар
