Захваљујући сарадњи коју је лане школа успоставила са установама и институцијама културе из Новог Сада и Сремских Карловаца, поменуте изложбе плод су склопљеног партнерства са некима од њих.
- Прва изложба треба да буде отворена половином маја у Музеју Војводине у Новом Саду – каже директор Карловачке гимназије Бранко Стојков. – Поставка треба да садржи културно наслеђе школе. Према договору, биће изложени ретки примерци књига из спомен-библиотеке, а публика ће имати прилике да види и нешто из Волнијевог хербаријума. Остатак поставке чиниће експонати који говоре о прошлости Карловачке гимназије, а чувају се у Музеју Војводине. Чарна Милинковић и Лидија Мустеданагић су задужене за прву изложбу, а постоји идеја, пошто имамо специјално одељење надарених ђака за историју и географију, да и они учествују у постављању експоната.
По речима Бранка Стојкова, носилац друге изложбе је друга музејска кућа. Аутор је др Гордана Петковић из Музеја града Новог Сада. За разлику од прве, ова ће бити у Сремским Карловцима, али још није одређен простор у ком ће бити постављена. Требало би да буде приређена у септембру или октобру и у центру пажње биће историја школе.
Стојков додаје да би и поменута монографија, по његовим сазнањима, требало да буде промовисана у мају.
- Имамо разних идеја за прославу Дана школе, али је реализација упитна због целокупне епидемијске ситуације – напомиње он. - Највише бих волео да ми одржимо 1. новембра свечану академију у сали. Али, у незавидном ћемо бити положају, ако на снази тада буду садашње мере заштите. Поставља се питање кога бисмо у том случају звали на прославу, а кога не. Мислим да је битно да јубилеј буде на одређен начин обележен, па ако и не будемо могли академију да одржимо.
Значајну годишњицу најстарија српска гимназија, која је већ неко време специјална филолошка средња школа, дочекује са 552 ученика, нешто више због новог смера за историју и географију. Ђаци у Карловачкој гимназији уче енглески, немачки, руски, италијански, шпански, норвешки, јапански, кинески и класичне језике.
- Заједно са Филолошком гимназијом у Београду настојимо да нам Министарство просвете одобри француски као почетни страни језик, у супротном ће се угасити као први језик – каже Стојков. - Велики је проблем са уписом ђака на француски језик, што говори да се он не изучава довољно по основним школама. Код немачког нема таквих проблема. Чак ни код руског. Када деца крену на факултет омогућено им је да почну од основа језика, па не видим зашто не бисмо и ми могли тако да поступамо. Имаћемо ми француски као други језик, али ће се угасити као први страни, ако нам не одобре то што тражимо. Чак смо укључили и Француски институт у кампању.
Директор Карловачке гимназије напомиње да се слични покушаји чине и када је очување класичних језика у питању. По његовим речима, у Србији поред богословија, класични грчки језик се учи само у двема гимназијама, што је непојмљиво.
- Зато смо и покренули летње школе латинског језика у Карловцима, које су наишле на леп ођек, с тим што нас је коронавирус лане омео у реализацији – каже Стојков. – Не треба заборавити да се латински почео изучавати у Карловцима када се погледа мапа Србије. До краја Првог светског рата латински и класични грчки учили су се у Карловачкој гимназији. Та нас традиција обавезује. Знам да има разних потешкоћа, али ово је само тренутак у ком се налазимо, школа је била пре нас и биће после нас. Треба да се трудимо да наставимо што су преци почели и унесемо одређене измене.
Колико најстарија српска гимназија иде у корак с временом говори и податак да се друштвене мреже користе за промоцију школе. Пре неколико седмица се почело с представљањем страних језика који се изучавају у школи на Инстаграму. Директор каже да са свих страна стижу похвале за тај вид презентације. Како каже, Инстаграм се показао као најефектнији медиј од свих, будући да га деца највише и користе.
Зорица Милосављевић
