У области рада с младима, који представљају будуће носиоце нашег друштва, „Фокус” ставља акценат на емоционални и духовни развој, односно изграђивање карактера и интегритета, као и развој животних вештина.
– Све је почело заиста спонтано, не да би постојала још једна у низу многобројних организација, него због тога што смо осетили потребу за нечим таквим у пољуљаном систему вредности, безнађу и духовној дезоријентацији – истиче потпредседница Удружења „Фокус”, психолог и психотерапеуткиња Тања Илијазовић. – Био је то за нас позив да размислимо о томе у којој мери можемо нешто урадити и одговорити. Од тог тренутка потекле су идеје и пројекти у жељи да се стварно види промена која долази од појединца. Верујемо да је то могуће и да заиста свака добра промена долази од појединца јер, ако се појединац промени набоље, у том смеру се мења и целокупно друштво.
Од самог почетка реализовано је много успешних пројеката, потребе младих непрестано се ослушкују, млади добијају простор за осмишљавање идеја и на питања Удружења дају повратне информације јер Удружењу „Фокус“ изузетно је значајно да увиди да ли је на прави начин одговорило на њихове потребе. Један од успешнијих пројеката на почетку био је камп „Спик ап“, неколико пута одржан на мору у Црној Гори.
– Била нам је жеља да нашим студентима пружимо могућност да се упознају с колегама из иностранства – сећа се Тања Илијазовић. – Долазили су нам из Европе и Америке, те кроз радионице, предавања, дружење и забаву, међусобно размењивали сегменте из својих традиција. Заиста се могао видети део мултикултуралности, као и чињеница да су наши млади спремни за сарадњу и учење, те свест о томе да имају шта да дају и да наша земља јесте мала, али пуна квалитета и има шта да понуди. И данас многе полазнике наших пројеката сусрећемо на неким руководећим местима, у канцеларијама за младе и у својој струци, и увек нам буде драго.
Међу многобројним успешним идејама и пројектима издвајају се Школа лидерства „Фокус на новим лидерима“, менторски програм „Покрени се, промени се“, „Ти бираш“, „Љубав у акцији“, магазин „Вокс“...
– Дубоко верујем да млади имају шта да кажу, имају много квалитета, само можда немају довољно простора и прави подстицај да изразе то што знају и желе, а имају још много тога да науче – каже наша саговорница. – Сматрам да ситуација с младима није толико црна као што се некада представља. Задатак нас, старијих, свакако је да им помогнемо да се изразе, да на тај начин пустимо свој глас и кажемо да је потребно направити простор за њих.
Програм „Покрени се, промени се!“ један је од новијих, а ове године трајао је четири месеца. Подстиче развој вештина у личној, професионалној и духовној области, а акценат је на активном учешћу младих у доношењу позитивних промена у својим локалним заједницама.
Доброчинство и развој саосећајности
Изузетно значајан пројекат за развој емпатије је „Љубав у акцији“. Хуманитарног је карактера и с идејом подизања свести о важности помагања својој заједници, ширења доброчинства, као и помоћи онима којима је најпотребнија. Велики број акција у оквиру тог пројекта окупио је много младих, али и различите генерације суграђана. Идеја се проширила на целу Србију и постала инспирација другима да започињу сличне пројекте и акције.
– Осим што говоримо о покретању љубави, развијање емпатије је веома значајно – објашњава Тања Илијазовић. – Сутра боравите на свом радном месту и ако нема емпатије, то је велики проблем. Исто тако и у породици и животу уопште. Млади су били организатори и покретачи хуманих дела. Пројекат „Љубав у акцији” изузетно нам је драг. То су наша мала дела с великом љубављу.
– Промена је приметна – потврђује Тања Илијазовић. – Видела сам младе са стабилнијим уверењима да су важни у нашем друштву, да то што су млади не значи да треба да чекају завршетак студија да би могли дати неки свој допринос. Такође, уверила сам се у то да су сами покренули различите акције помоћи Дечјем селу, Свратишту, Дому у Ветернику, Геронтолошком центру... Видела сам да су неки поправили односе са својим укућанима. Код некога, међутим, можда није толико очигледна промена за четири месеца пројекта. Верујем да је то као оно посејано семе, које ће касније да никне.
Б. Павковић
Фото: Удружење „Фокус”
АНКЕТА
КАКО ВИДИШ СЕБЕ У БУДУЋНОСТИ?
Бојана Братић, ученица:
– Сад похађам гимназију, а након тога планирам да упишем факултет, запослим се... Биће то Факултет техничких наука, а о смеру још размишљам, занимају ме рачунари и програмирање. Сматрам да млади имају могућност нешто да учине за себе и промене набоље, а на који начин ће шансу искористити, видећемо.
Теодора Буљин, ученица:
– За сада себе видим на студијама, а планирам да упишем гастрономију. Волела бих тиме и да се бавим, а да ли ће се остварити, видећу. Свашта се дешава, у таквом свету живимо, можда и не постигнем то што желим. Мислим да млади могу нешто учинити и променитит свет набоље, али тренутно немам конкретан пример.
Јелена Братић, ученица:
– Волела бих да радим посао који желим, за шта сам се школовала и будем задовољна због тога. С обзиром на то да идем у Медицинску школу, волела бих да будем медицинска сестра, а једног дана и докторка. Волим да се бавим хуманиртарним радом, а сви имамо могућност некоме да помогнемо и то је нешто добро што се може учинити.
Слађан Констандинов, студент
– Трудим се да остварим стабилну ситуацију у вези с послом, а за коју годину надам се да ћу се оженити, основати породицу... Тренутно већ радим посао који желим, у једној агенцији сам туристички водич, а тиме и планирам да се бавим. Сматрам да млади могу нешто променити набоље само ако желе. Кажем из искуства.
Душан Обрадовић, студент:
– Од себе у будућности очекујем да ћу наћи неки посао, оженити се, скућити и основати породицу. Не верујем да ћу ићи ван земље, планирам да останем овде. Студирам гастрономију, радим као шеф кухиње и тиме бих волео да се бавим и у будућности. Млади могу нешто боље учинити, али само заједничким снагама, глас појединца се не чује.
Давид Томашевић, студент:
– Планирам да останем овде, али мислим да ћу радити за неку страну фирму. Уписао сам информационе технологије, вероватно ћу се и бавити нечим у области програмирања. Нисам сигуран у то да млади могу нешто променити набоље, зато што се ми, заправо, ништа не питамо, увек ће то неко други контролисати.
Б. Павковић
Фото: В. Фифа
Пројекат је реализовала ДВП Продукција уз подршку Града Новог Сада а ставови изнети у подржаном пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства
