По речима председнице тог Удружења Весне Илић, на Међународној скупштини хранитеља дошло се до закључка да заједно могу урадити много више уколико су организовани као представници удружења грађана него као појединци и својим деловањем омогућити бољи и квалитетнији боравак деце у породици.
– У оквиру Удружења имамо 35 хранитељских породица, а број деце је променљив и просечно их по породици углавном буде двоје, а максимално у хранитељски смештај може бити смештено троје – каже Весна Илић. – Основали смо Удружење хранитеља уз помоћ других удружења, направили смо свој статут уз помоћ Центра за породични смештај и усвојење. Затим смо почели да радимо стихијски, нисмо имали неки план и програм, куцали смо на сва могућа врата. Центар нам је заиста пружио максималну подршку и помогао да отворимо нека већа врата, да би се чуло за нас и наш рад. Тако смо полако почели да постижемо и резултате.
Како каже, иако су релативно младо удружење, током године су имали доста активности, а прва је била управо у том центру, када су учествовали у њиховом стратешком планирању. То је за Удружење можда и једна од најбитнијих ставки јер се показало да их неко схвата озбиљно и да се њихов глас чује, а мишљење уважава. Сада имају испланирану годину пред собом, с јасно постављеним циљевима, задацима и визијама.
– На основу тог учешћа, Центар нам је отворио врата ка Покрајинском секретаријату за социјалну политику, демографију и равноправност полова, где смо аплицирали за пројекат „Оснаживање хранитељских породица у Војводини”, који смо добили, те смо уз њихову финансијску помоћ и стручну помоћ Центра одржали трибине по Војводини – каже Весна Илић. – Након тога смо имали пројекат у партнерству с Фондацијом „Привредник”, кроз који смо упознавали децу са сметњама у развоју с традицијом и историјом српског народа. Тако смо их водили један викенд у Будимпешту и Сент Андреју, где су обишли православне цркве и Музеј, Српски културни центар и све оно што је у вези с традицијом и историјом на тим територијама, а ишли су заједно са стипендистима Фондације, у које спадају деца са социјалних маргина, односно они који имају мању економску моћ а добри су студенти.
Како каже, захваљујући Фондацији „Привредник”, деци је омогућено да постану стипендисти Фондације, уколико испуњавају услове. У сарадњи с Удружењем хранитеља из Београда, деца иду да летују у Грчкој по изузетно повољним условима, а сарадња се наставља и ове године. Успоставили су сарадњу и с Певачко-едукативним центром „Магични глас”, а Данијела Ђорђевић прати децу која имају талента и даје им могућност да се музички школују и наступају на међународним фестивалима.
– Наша деца су, под њеном палицом, наступала на Међународном фестивалу талентоване деце „Анђеоски глас” у септембру прошле године у Београду и однела су три медаље и два пехара – каже наша саговорница. – Заиста им посвећује веома много времена, стога бих замолила оне који су у могућности да препознају њену вољу, бригу и залагање да помогну у раду с нашом децом, с обзиром на то да су остали запажени на том фестивалу и добили су позив да иду у Румунију на такмичење. Нажалост, нисмо у финансијској могућности то да подржимо. Добили су позив да иду у јуну и за Италију, па ако нађемо неког ко би препознао потенцијал и одазвао се молби за помоћ, можда и успемо да одемо.
По њеним речима, зимус су желели да обрадују малишане и
организовали су новогодишње дружење у Дечјем селу у Сремској Каменици, а захваљујући изузетно доброј сарадњи с Винаријом „Ковачевић” из Ирига, омогућили су им новогодишње пакетиће, док је аниматорска екипа „Жељка Весељка” дошла да употпуни зимску чаролију, спремивши новогодишњу представу.
– Пошто смо удружење с клубовима, јер смо већ у старту имали визију ширења, на нашој првој годишњој скупштини званично смо објавили да је у току формирање првог клуба у Пећинцима – рекла је Весна Илић. – Идеја клубова је да представници буду
упознати с нашим стратешким планом и статутом и примењују га у свом раду. На крају бих апеловала на све људе добре воље и отвореног срца да се јаве и постану хранитељи, да би пружили шансу неком детету да изађе на добар пут и постане добар човек. Има врло много деце којој
треба веома мало, а статистике говоре да деца која изађу из хранитељских породица заиста то и постану.
По речима председнице Удружења хранитеља из Новог Сада Весне Илић, да би неко постао хранитељ, најбоље је да се јави Центру за породични смештај и усвојење јер имају свој план и програм рада, као и едукације потенцијалних хранитеља. Тамо се добије списак услова који морају да се задовоље, попут уверења из суда да особа није осуђивана или потврда да није лишена свог родитељског старања и слично. Уколико се испуне сви услови, следи процес едукације, који траје око два месеца, што је десет ефектиних часова. Ради се 11 јединица, а на радионицама се хранитељи упознају с оним што их чека, те тако и стручњаци процењују потенцијале и мотиве потенцијалних хранитеља. То даје могућности и једнима и другима да се одлуче. Неки хранитељи током процеса едукације одустану јер виде да то није за њих, а ко дође до краја и ако је задовољство обострано, добија лиценцу, која се обнавља на две године.
И. Бакмаз
