Удружене комшије раде за лепшу и бољу Детелинару

Сведоци смо да информационе технологије представљају будућност, али већина сматра да је интернет простор углавном небезбедно место са мноштвом вести и дешавања.
15-1 Detelinara
Фото: Дневник (Ф. Бакић)

Да има и својих лепших страна, доказују бројне групе на друштвеним мрежама, формиране зарад виших, хуманих и позитивиних циљева, а као таква издваја се и Фејсбук група “За лепшу и бољу Детелинару”, коју прати и истоимена Вибер група. Према речима основачице обе групе Маје Радаковић, све зависи које су амбиције људи, али и начина на који желе да искористе тај простор, реализују своје идеје и усмере време проведено на њему.

- Рођена сам на Детелинари 1987. године и од тада се мање-више није ништа мењало. Игралиште на ком сам се играла као мала и даље је било исто, приметила сам када сам довела децу да се играју – прича нам Маја Радаковић. - Тада сам почела да размишљам о томе зашто и овај крај не би био лепши и бољи за живот, о игралиштима која броје деценије и о њиховом уређењу, о недостатку клупа, канти за ђубре и слично. Дошла сам на идеју да искористим друштвене мреже и пробам да анимирам људе да кренемо у решавање основних питања уређења нашег краја.

Тако је настала Фејсбук група “За лепшу и бољу Детелинару”, где је Маја почела да дели своје мишљење са комшијама и прича о проблемима који муче овај део града. Прво на тапету за промену било је управо игралиште у кварту Стевана Дивнина Бабе, које је Маји било зачетак идеје.

- У разговору са комшијама сам схватила да је оно бољка многим родитељима, јер је игралиште било потпуно пропало – објашњава наша саговорница. - Поломљене љуљашке, клацкалице у делићима, а штангле нагризене рђом, као последица временских прилика које су се низале деценијама. Тако сам закуцала на врата Месне заједнице “Југовићево”, којој припадамо, ишла код надлежних и на крају смо издејствовали да добијемо ново игралиште. Данас је оно добило потпуно другачији изглед, те су мало старија деца добила и мини теретану на отвореном.

Фото: Дневник (Ф. Бакић)

Комшијама се свидела идеја да учине нешто лепо за свој крај у ком живе и подигну Детелинару у очима других на виши ниво. Почели су да се прикључују групи и дају свој допринос у препознавању проблема, али и предлозима за њихово решавање. Тако је број чланова почео да расте, а данас броји преко 2.500 Детелинараца.


Деца креатори сопственог простора
Фото: ФБ За лепшу и бољу Детелинару

Бројне акције низале су се једна за другом током неколико година колико група постоји. Тако се хуманој мисији излечења деце придружио и Тату студио “Бркови”, чији су уметници у два навратили радили тетоваже у замену за донацију за болесну децу и Маја им је неизмерно захвална на томе. Заједно са Удружењем грађана “Нови Сад” организовали су недавно манифестацију “Мале руке за велика дела” јер је жеља да се и деца укључе у креирање сопственог простора. Тако су најмлађи стварали уметност на тему о природи и како би они волели да им изгледа крај. Уз музику и одличну забаву, одазвао се велики број малишана, који су дошли на ново игралиште, а најлепши ће се наћи на зиду зграде и красиће амбијент по њиховом укусу.


- Убрзо нас је задесила и пандемија коронавируса, али ми нисмо стали, тако да сам почела да шијем маске и делим по групи онима који су желели – каже Радаковић. - Када су комшинице виделе чиме се бавим, почеле су да долазе и доносе ми платно. Када се ситуација мало примирила, почели смо да анимирамо децу неким играма које смо ми играли када смо били мали. Тако смо сваки викенд организовали мењаже сличица за разне дечје албуме. Долазила су деца из свих делова Детеинаре, почела су међусобно да се упознају, друже и склапају нова пријатељства. То је једна од најлепших ствари јер нам је идеја да се малишани што више друже напољу, а не да проводе слободно време заробљени у светло екрана мобилног телефона, таблета или компјутера. Јесте да су информационе технологије будућност, али нама је приоритет здрав живот наше деце.

Како каже Маја, прошле године је организован велики број хуманитарних базара за лечење болесне деце, а успех је био велики, јер су се преко групе сви укључили и удружили да помогну деци. Детелинарци се воде паролом “За децу све, децу ни за шта”, те су у свакој акцији у фокусу најмлађи. Тако су они организовали продају својих играчака, разне музичке и играчке перформансе, осликавали су ускршња јаја и на тај начин помогли својим родитељима, бакама, декама и комшијама у хуманитарној мисији.

Фото: Дневник (Ф. Бакић)

- Ујединили смо све Детелинарце, оне са Старе и Нове Детелинаре, као и оне са Авијације, те су и старији почели да се упознају, друже, проналазе и поздрављају у пролазу, упуте понеки осмех, а знамо да је осмех једина крива линија која може да исправи сваку тугу – искрено ће Маја. - Преко групе се информишемо, договарамо о конкретним акцијама, те када организујемо базар сви се понуде да учествују тако што ће нешто испећи, умесити, направити...

Преко групе су почели да причају о томе како је њихов крај веома прљав и требало би га очистити, те су се врло брзо организовали, поделили и кренули са чишћењем.

- Било је и забавно и корисно, јер су се чишћењу прикључили сви: од најмлађих до оних најстаријих. У циљу нам је било да едукујемо децу о томе зашто је важно одлагати смеће у канте, о појму рециклаже и зашто је важно рециклирати, али и колико је битно имати здраву и лепу животну средину. Морам да признам да су деца била врло поносна на себе, јер су осећали да њихове мале руке чине велика дела за њихово насеље. Били су срећни што су и они допринели лепшој и здравијој околини. Реализовали смо и осликавање улаза зимским и ускршњим сликама и тако прикупљали новац за лечење деце. Организујемо и спортске дане на Детелинари јер желимо да усадимо најмлађима да је спорт прави избор за здрав стил живота -каже Маја.

А када се нешто изгуби, оно врло брзо нађе свог власника, захваљујући хитрим објавама у одељку “Изгубљено - нађено”. Мали произвођачи имају своје место под вебом, те упознају комшије са тим чиме се баве и шта нуде. Сва обавештења у вези нестанка воде или струје у групи свакодневно освану, те су Детелинарци увек спремни. А због свега што је урадила, у знак велике захвалности, комшије су пријавиле Мају Радаковић на конкурс “Херој улице”, што ју је посебно мотивисало да настави да се бори за лепшу и бољу Детелинару. Каже, све док има феноменалне комшије које желе да се активирају и помогну, биће и разних идеја за реализовати.  

- У плану је још пуно акција, али пошто још увек нисмо званично удружење, све активности, углавном, финансирамо сами, па нас то мало кочи у реализацији планова – казала је наша саговорница, додавши да се не предају тако лако, те сматра да ће се наћи већ неко решење. Битно је да воља постоји.

И. Бакмаз

EUR/RSD 117.5629
Најновије вести