Како сазнајемо у Архиву града рођен је 4. априла 1825. године као Георгије Поповић. Био је једно од петоро деце у свештеничкој породици у Новом Саду, који је тада био део Аустроугарске.
Своје презиме је променио најпре у Југовић, а затим (1847) у Даничић, а име у Ђура, и то име и презиме задржао је до краја живота.
Школовао се у родном граду и Пожуну, данашњој Братислави, углавном на: мађарском, немачком и латинском језику. Ту му је професор био и познати словачки песник Људевит Штур. У Беч стиже 1845. године да заврши студије права, али под Вуковим утицајем почиње да се бави српским и другим словенским језицима, и те године пише први чланак у одбрану Вуковог народног језика. Код Вука се упознаје са: Бранком Радичевићем, Јованом Илићем, Љубомиром Ненадовићем, Милицом Стојадиновић и другима.
Даничићева научна делатност је вишестрана и обимна. Нема скоро ниједне области науке о српском језику и његовој историји да у њу није зашао и да у њој није оставио дубоке трагове. Бавио се правописом реформисаног језика, писао граматике, аналитички залазио у историју српског језика. Круну Даничићевог научног рада свакако представља лексикографија. Као већ афирмисаног научника, Влада Србије (министар просвете је био Стојан Новаковић) позива га 1873. у Београд да на Великој школи предаје народни језик. Ту остаје до 1877, када поново, по одобрењу, одлази у Загреб да ради на историјском речнику српскога или хрватскога језика, и ту остаје до смрти (1882).
Како сазнајемо у Архиву града Новог Сада на градском плану из 1745. године уписана је улица Златне греде. Улица се протеже на највишем терену у граду.
Откако је настала, у овој улици су становали највиђенији Новосађани - прво трговци, затим лекари, адвокати, апотекари, високи државни чиновници, уметници...
Златне греде. Улица се протеже на највишем терену у граду
Осим Јована Јовановића Змаја, у Златне греде живели су и: сликар Новак Радоњић, први српски социјалиста Светозар Марковић, као и песник Лаза Костић.
Куће су грађене у историцизму, класицизму, понегде се препознају елементи сецесије, а због честих преправки многе зграде изгубиле су одлике првобитног стила.
С. Аничић Илић
БОНУС ВИДЕО:
