– Апциклажа подразумева зачин креативности који потрошени или покварени предмет претвори у нешто потпуно ново или га поправи на креативан начин – објашњава Нина Блажевић. – Апциклажа предмету даје функцију и најбитније је да тај предмет поново буде користан и да се старе ствари користе дуже, а драго ми је што је тај израз у Србији некако и почео од мене, а настао је од енглеске речи „апсајклинг”.
Нина се креативним апциклирањем почела бавити 2012. године, када је покушавала да изради разноразне украсне предмете од папира и картона, а чији је основни циљ од почетка био управо апциклажа. Ипак, новчаници су јој прирасли срцу, а та љубав траје и дан-данас и краси Нинину радионицу „Незаборав” у Дунавској улици коју је отворила пре око годину.
– Новчаници су ми се закачили за срце јер је то употребни и користан предмет који може интересантно да изгледа, а с друге стране, ја сам фан стрипова и имала сам много дупликата, а оно што нисам имала је новчаник с јунаком из стрипа који волим те је то било моја мотивација да новчаник од тетрапака „обучем” у стрипове – казала је Нина. – Први новчаник сам направила за себе са суперхеројем који је мени био значајан, а онда је кренуло прављење за пријатеље и познанике, као и одлазак на сајмове и изложбе те сам временом почела да се играм величином и кројевима новчаника, што се људима заиста свидело.
Креирању у прилог иде завршен смер моделара одеће, али и Филозофски факултет, Смер филозофија, а своје идеје непрестано излаже цртајући, сликајући и дизајнирајући нове предмете које излаже и на „Ноћним базарима” и „НС маркетима”. Ипак, Нина за наш лист открива да пут од креативности, идеја и хобија до посла и радионице није нимало лак. На том путу направила је паузу, а интересовање за новчанике вратило је Нинину креативност и натерало је да схвати да би то могао бити прави посао. Тада је понуду проширила на фасцикле, футроле, диспензере за кесице за кућне љубимце и друго и отворила радионицу „Незаборав” која је пуна предмета који сваког Новосађанина натерају да се зачуди и замисли.
– Тетрапак, апциклажа, новчаници... на све то Новосађани се зачуде па питају да ли мислим на рециклажу и онда иде део када ја објашњавам да је реч о апциклажи тако да имам задатак и да им приближим оно што радим, али и да их едукујем – навела је Нина. – Увек објасним да куповином новчаника раде добру ствар зато што неку стару ствар користе поново, што је данас изузетно важно еколошко питање. Сматрам да би требало да направимо ново само оно што баш морамо, а ово што ја радим с тетрапацима и новчаницима не ради нико више у Србији.
У радионици „Незаборав” Новосађани сваког дана могу видети Нину како изнова експериментише, а тренутно се труди да прошири асортиман предмета који се могу направити од тетрапака те покушава да направи ператонице. Осим тога, из љубави ради технику „паперцуттинг” – почела је да учи и да се усавршава у везивању књига, а волела би да се опроба и у ручном рециклирању папира. Сви Нинини производи су сертификовани од Министарства привреде као производи ручног рада и уметничког заната, а Нина истиче да занати могу опстати.
– Треба што више да користимо ствари и ресурсе које имамо, а у тој тачци занатлије су незаобилазне зато што су то мозгови инжењера и руке уметника спојени у једној особи која има моћ да поправи и преправи старо – казала је наша саговорница. – Ако цео занатски покрет буде пратио савремене трендове и буде укључивао што више различитих ствари, има шансу да опстане јер је суштина да схватимо где лежи место за нове занате за којима можда постоји потреба и ресурси. То је све људски део који никада не би требало да нестане јер рад рукама на посебан начин оплемењује човека.
Фото и текст: К. Ивковић Ивандекић
