Првонаграђени аутори из сваке од пет категорија добили су тродневно путовање за двоје у Врњачку Бању од 23. до 25. јуна. Награде су освојили Новосађани Злата Ракић за причу „У земљи Yингис-Кана и дивљих коња” и Александар Дамјановић за причу „Земља изузетних природних лепота – Норвешка”.
„Трећи пут учествујем на конкурсу, од када је основана Драганова награда“, рекао је првонаграђени аутор у категорији „Мушка прича” Александар Дамјановић. „Два пута заредом освојио сам прво место, док сам једном био други. Писао сам о Норвешкој јер је то земља која ме је очарала, има све оно што љубитељ природе жели: планине, фјордове, реке, водопаде, језера и бескрајно зеленило“.
Такође је истакао да такве награде много значе старијим генерацијама јер поручују да они нису заборављени и на тај начин доказују да и они још увек и те како живе.
„Иако сам математичарка по струци и магистар техничких наука, још од гимназијских дана се бавим писањем, а прича која је у ствари освојила прво место је о Монголији, коју сам имала прилике да посетим два пута до сад“, рекла је првонаграђена ауторка у категорији „Путовање у иностранство” Злата Ракић. „Земља је оставила дубок утисак на мене, а највише сам изненађена напретком који је учињен у односу на прво путовање из 1980. године“.
Другонаграђени аутори из сваке од пет категорија добили су новац за вечеру с драгом особом у омиљеном ресторану у свом месту, а награду је примила Биљана Бенић за дело „Љубљана, Блед и Бохињ или прича о пријатељству” у категорији „Женска прича”. Трећенаграђени аутори из свих пет категорија добили су скроман поклон, а награду је примио Витомир Ћурчин за причу „Сусрет у Верони” у категорији „Мушка прича”.
Председница Управног одбора Удружења „Снага пријатељства – Емити” Надежда Сатарић нагласила је да је циљ конкурса да промовише активно старење и да створи просторе за размену искустава, знања, лепота и изазова старења и мудрости старијих.
Чланица Управног одбора Удружења пензионера Града Новог Сада Олга Ковач истакла да је привилегија дружити се с талентованим људима, који нису успели да изразе своје таленте све док нису отишли у пензију, када су почели да стварају своја уметничка дела.
И.Миклоши
