Овогодишња Октобарска награда додељена је секретару Црвеног крста, Драгану Лазићу, бившој директорки Гимназије “Исидора Секулић” и професорки математике Ружици Вукобратовић и Новосадском сајму. Новембарска повеља отишла је у руке свештенику Бранку Ћурчину, књижевнику Ненаду Шапоњи и Основној школи “Вук Караџић”.
Град Нови Сад сваке године додељује ова признања поводом 23. октобра 1944. године – дана када је Нови Сад ослобођен од фашизма, 9. новембра 1918. године – дана када је српска војска ослободила Нови Сад и 25. новембра 1918. године – дана када је Велика Народна Скупштина Срба, Буњеваца и других Словена Баната, Бачке и Барање, донела Одлуку о присаједињењу Војводине Краљевини Србији.
„На данашњи дан сећамо се ослобођења Новог Сада у Другом светском рату. Та слобода плаћена је животима више од 5.000 суграђана, а након тога град је остао са једва 40.000 грађана. Датум 23. октобар је дан у ком се слави слобода, а и уручује Октобарска награда за доприносе наших суграђана Новом Саду. Сигуран сам у то да је Нови Сад град којим би се наши преци поносили. Данас имамо могућност да наградимо наше лаурате који су допринели нашем граду да буде бољи, лепши и снажнији. Организација “Црвени крст” која несебично помаже нашим суграђанима, они су хуманитарци на делу, а један од њих, човек који их предводи је др Драган Лазић, секретар Црвеног крста коме данас уручујемо Октобарску награду. Ово је град талентованих и образованих људи, а средња школа “Исидора Секулић”, а добитница Октобарске награде ове године одлази у руке магистру Ружици Вукобратовић, бившој директорици ове установе и професорка математике“, истакао је Ђурић.
У име добитника, приликом уручења Новембарске повеље, обратио се мр Ненад Шапоња.
„Мало је рећи да је велика част бити овде данас, мада сам ја Октобарску награду примио када сам имао девет година. Моја основна школа ,,Никола Тесла“ је добила ту награду и заиста цела наша генерација је била поносна на то. А шта раде писци него размишљају о суштини ствари... Шта ја сад размишљам док сам овде с вама о овим наградама? Сада у граду имамо три награде – Октобарску награду, Новембарску повељу и Фебруарску награду. Шта је заједничко? Слобода. Другог фебруара је Нови Сад постао слободан град, 23. октобра је ослобођен. Ослобођен је и пре тога, 9. новембра. Да ли смо слободни, о томе се питамо, о томе размишљам. Деведесет девете смо били сурово бомбардовани у рату. И данас живимо у свету који и јесте и није слободан, а и свако од нас у свом послу управо покушава да дође до парчета слободе и да ту слободу покаже и оствари свима нама како бисмо је омогућили нашим породицама, нашем граду. Да живи овако слободно. Свака генерација се бори за то. Ето, то нисам знао кад сам имао девет година. Мислио сам да је лепа ствар имати награду и заиста сам у школи гледао у ту награду која је била на једном дивном месту. Међутим, оно што знам сада, јесте да сваким даном морамо да се боримо за ту слободу. Хвала Вам!“
Додао је да је један од најзначајних догађаја који је обележио ову годину је свакако и 100- годишњица Новосадског сајма.
„Надамо се да ће овде наставити да се промовишу иновације у развоју привреде, технологије и науке, а Октобарску награду примиће Никола Ловрић, директор Новосадског сајма. Новембарска повеља додељена је Бранку Ћурчину протојереју и ставрофору који је већ 40 година у служби цркве. За оставрења књижевног стваралаштва додељује се Новембарска награда за 2023. годину књижевнику Ненаду Шапоњи, иако он каже да се књиге пишу саме његов допринос књижевности је велики. Када кажемо Салајка не можемо да не поменемо ОШ “Вук Караџић” у чије руке одлази Новембарска повеља, за огромне доприносе у просвети, а награду прима Зорица Зељковић директорица“, рекао је Ђурић.
Град Нови Сад ће увек обележавати овај дан и награђивати најбоље од нас – додао је он.
Присутнима се обратио и секретар Црвеног крста, доктор Драган Лазић.
„Морам да изразим захвалност свима који су данас присутни, али и онима који су ми омогућили да будем лауреат града Новог Сада за ову 2023. годину. Исконска потреба човека је да ствара, да тако потврди себе, али и град у коме живи. Мени је омогућено да будем одговорно лице у овој институцији, а ми сви заједно покушавамо да допринесемо нашем граду“, рекао је Лазић.
Једна од значајних признања отишла је у руке Ружици Вукобратовић, која је провела је више од петнаест година у образовању, од тога, више од тридесет у Гимназији “Исидора Секулић”, као професор математике и директорка.
„Признање ми много значи и разлог што је то сатисфакција за мој рад у просвети, како са ученицима тако и као директорке. Била сам петнаест година професор математике у гимназији. Имам успешне ученике који су стручњаци на Универзитету у Новом Саду исто тако у Лондону. Као директор сам посвећено радила, међунароне сарадње. Аутор сам међународне конференције “3К -Култура комуникација компјутер” која је реализована десет пута у Скупштини града, Покрајини и нашој гимназији“, истакла је Вукобратовић.
„У нашем граду има пуно људи који су талентовани и вредни, мислим да ова награда је велика част и треба да буде подстрек свима нама да се трудимо да што боље уредимо свој животни простор. Такође, треба да подржавамо једни друге и да сви будемо бољи“,закључио је Бранко Ћурчин протојереј и ставрофор, добитник Новембарске повеље.
