Саграђена у другој половини 19. века, представља споменик културне од великог значаја и сведочанство живота и рада једног од највећих српских романтичара.
Приземна кућа жуте боје, у којој је чика Јова Змај провео последење године свог живота, адаптирана је 1933. године и отворена за посетиоце. У том објекту панонског типа, правоугаоне основе, с просторијама у низу, високог двосливног крова, једноставних фасада, без пластичних украса, налази се Змајев музеј. Музејски комплекс чине главна кућа с малим дрвеним балконом, десно од капије и помоћни објекат, док је у башти смештен споменик. Интересантан је податак да је последњих десет година свог живота са Јовановићем живео сликар Новак Радонић, као и да су обојица сахрањена на Каменичком старом гробљу.
У радној соби налазе се лекарски инструменти, које је користио, рукописи песама и часописа, као и приватне преписке. Рукописи песама као што су „Материна маза“ и многе друге враћају у детињство и подсећају на неке помало изгубљене вредности у животу, љубав према ближњима, природи и свету који нас окружује. Пажњу посетилаца привлачи и простор у ком је приказан чија Јовин породични живот, где се чувају портрети његове жене Руже и њихове преминуле деце. Урамљени рукописи из збирки „Ђулићи“ и „Ђулићи увеоци“ сведочанство су љубави према ближњима али и туге и бола због великог губитка. Иако као лекар није могао да своје најближе спаси од болести, успео је да своја болна искуства преточи у поезију и подели их с будућим генерацијама.
Обимни конзерваторски радови на објекту изведени су 1973. године, затим на фасади 1991., а обнављан је и у периоду од 2001. до 2002. као и 2019. године.
Ј. Вукашиновић
