Прелеп сунчан дан у суботу додатно је привукао суграђане да се одазову шетњама, док су јуче, због кише која није престајала да пада, остали само они најупорнији. Свака тура је трајала сат, а реализована је на српском језику и у складу с мерама Кризног штаба.
Председник УТВНС-а Срђан Бошковић је за „Дневник” навео да је максимална попуњеност термина пешачких тура доказ радозналости и заинтересованости суграђана, и нагласио да туре попут одржаних доприносе томе да суграђани, као и гости нашег града, Нови Сад заволе још више.
Верујем да ће увек постојати велики одзив за пешачке туре зато што је Нови Сад достигао цифру, у ширем контексту, од пола милиона становника, рекао је Бошковић, наглашавајући лепоте Српске Атине.
Сви видови информисања о нашем граду су добри, а постоје неки суграђани који су утрошили труд и време и знају неке ствари можда и боље него они, док постоје и они који имају проблем с памћењем назива улица. Важно је учити, а све је занимљивије и лепше када знате ко је од великана некада давно живео у неком објекту у граду или шта се тамо негде десило. Тада сваки кутак града постаје још интересантнији, поручио је наш саговорник.
Срђан Бошковић је истакао да је прву туру у суботу водила водич УТВНС-а Мирјана Николић, када су полазници, након састанка код Николајевске цркве, кренули у шетњу у којој су сазнали ко је била Грозда Гајишин, где су крштена деца Милеве Марић и Алберта Ајнштајна, где су Новосађани јели „волујски, а где свињски”, где се налази и ко је ишао у Грчку школу, ко је волео да борави у кафани „Липа” и још много тога... Другу групу је код Саборне цркве Светог Ђорђа дочекала водич Даница Филиповић, која је полазницима открила ко је осликао иконостас Саборне цркве, ко је сахрањен у њеној порти, ко је насликан на муралу прекопута Јовине гимназије, где је шегртовао најпознатији штампар Београда, ко је човек који маше прстом и многе друге занимљиве информације.
Наредног дана прву туру је код кафеа „Трчика” преузела водич Тања Лато. Она је грађанима причала о томе где је бзила чувена Винклеова пивара, када је кренуо јавни превоз у граду, где је живела породица Дунђерски, где је било Магареће острво, где је Својина, на коју су се зграду потписивали зидари... И друга тура је, упркос киши, одржана, а водио ју ју водич Мирослав Ђурчјански, који је полазницима открио где је уграђен чувени брачки мермер, ко је био један од најпознатијих хроничара нашег града, где је била берза у Новом Саду, а где седиште масонске ложе, где је била највећа задруга у граду, где палата краљева вина и још много тога...
К. Ивковић Ивандекић
