Како су за „Дневник” још рекли, током прошле године број прегледаних и вакцинисаних није одступио од просека ранијих година, те да им се јавио укупно 1.231 пацијент ког је озледио непознати пас, док је вакцинисано укупно десет резиденaта.
– Тренутна епидемиолошка и епизоотиолошка ситуација у вези са беснилом у Републици Србији je повољна – напомиње в. д. директора Завода др мед. Драгана Газибара. – Располажемо са довољним количинама вакцина и антирабичног серума за потребе пружања здравствене заштите највишег стандарда.
Наиме, напуштени пас може да вас нападне и то изненада, чак и када вам ниједан није на видику, а управо оваква ситуација догодила се нашој суграђанки Ањи Дробац, која је прошле недеље, шетајући увече свог љубимца јазавичара, доживела инцидент када их је напао напуштени пас у близини угла улица Боре Продановића и Ненада Митрова.
– Потпуно изненада нас је напао, без икаквог повода, и сва срећа, неколико људи је притрчало да ми помогне да га раздвојим од мог пса, који је, на срећу, прошао са мањим повредама – каже Ања, која је овај случај пријавила „Зоохигијени”, додајући да је задобила уједе по шакама, а према информацијама до којих је дошла преко друштвених мрежа, исте вечери су се на том месту догодила још два напада. – Заиста непријатно искуство и неочекивано, с обзиром на то да сам веома обазрива када шетам свог љубимца јер у целом нашем крају повремено виђам напуштене псе који овде пролазе или трче за аутомобилима.
Из „Зоохигијене” кажу да не постоји начин да грађани знају да ли их је напао или ујео напуштени или власнички пас, уколико то нису проверили уз помоћ специјалног читача микрочипа који имају само лиценцирани ветеринари, то јест ветеринарске станице, као и да куце најчешће побегну након несрећног догађаја.
– Ако нам се нападнути или чак повређени грађанин не јави на време, тешко да постоји шанса да ми тог пса одмах пронађемо и ухватимо, а затим утврдимо да ли је заиста у питању напуштен или власнички пас. Чест је случај да управо власнички пси учине некакву штету, па власник негира да је животиња његова или није испоштовао законске одредбе те га није обележио, а често ни вакцинисао, што свакако спада у надлежности комуналне и ветеринарске инспекције – наглашава помоћник директора „Зоохигијене” Слободан Крстин.
Он додаје да грађани не треба да прилазе напуштеним псима и подсећа да је према одлуци Града из 2006. године забрањено храњење животиња на јавној површини, како себе не би довели у потенцијалну опасност од уједа пса. Ако ипак и дође до уједа, најважније је да се повређеном грађанину или љубимцу укаже адекватна помоћ, и по могућности утврди власништво пса, након чега се може потражити и правна помоћ. Грађани могу тражити обештећење путем надлежног суда и одштету од Града ако се утврди да је пас обележен на Град Нови Сад. Уколико је пас власнички, процедура је иста, али се терети власник пса.
ЈКП „Зоохигијена и Ветерина Нови Сад” по уочавању напуштене животиње или по пријави грађана излази на терен и одвози је у Прихватилиште, где одмах раде тријажу - дијагностику, лечење по потреби и опсервацију њеног понашања и карактера. Након тога, приступа се спровођењу ЦНР система, који подразумева стерилизацију или кастрацију, а по опоравку улази у систем за удомљавање или, ако није агресивна и потенцијално опасна по суграђане, обележава се на Град Нови Сад и враћа на локацију на којој је пронађена по Закону о добробити животиња.
А. Мандић
