Освојени новац поделила је с остатком екипе, а свој део потрошила је на узбудљиво путовање у Хургаду у Египат. До сад се такмичила у три квиза: 2017. године у “Слагалици”, где је освојила четврто место, а недавно у “Потери” и квизу “Стигни ме ако знаш“.
Како је Љиљана појаснила не пријављује се сама, већ то чини њена снаја Јована, али она радо прихвата учешће у емисијама такмичарског типа јер су жене у квизовима, јавном животу, политици много мање заступљене у односу на мушкарце.
- У ријалитијима нас има превише, а у квизовима премало - нашалила се Љиљана. - Желим да моје учешће буде подстрех женама да се одваже. Паметне смо, практичне, сналажљиве имамо добру логику и интуицију што није мала ствар. Зато позивам све жене да се храбро пријаве у квизове и покажу шта умемо.
На питање шта би поручила младима, Љиљана је кратко одговорила - да буду срећни.
- При избору животног пута треба да буду своји, не треба да испуњавају туђе жеље, амбиције, већ да сањају свој сан и да се баве оним што ће их усрећити - нагласила је она. - Свој посао треба држати у малом прсту, али је неопходно бацити поглед и ван њега, бити у току и имати што шира интересовања.
Љиљана објашњава да се знање стиче непрекидно, и то не само кроз формално образовање јер оно “укалупљује”, а битно је и лично искуство.
- За мене је радозналост најбитнија - истиче наша саговорница. - Треба је подстицати и “хранити”: читати разно штиво, не само лектиру, гледати добре филмове, позоришне представе, посећивати концерте и изложбе, али се много може научити на путовањима или бавећи се хобијем. Саветујем младима да пажљиво посматрају свет око себе, разговарају, а нарочито да слушају друге јер тако могу сазнати много више.
Иако је седам година у пензији, Љиљана је и даље активна у многим сферама живота.
- Волим природу и гајим руже, водећи се кинеском изреком “Ако хоћеш да будеш срећан један дан - напиј се, ако хоћеш да будеш срећан годину дана - ожени се, ако хоћеш да будеш срећан читав живот - гаји цвеће”. Поред тога, волим позориште, филмове, да читам и путујем - набраја наша саговорница.
Љиљана Радуловић Димитров каже да је значајно што су јој родитељи током одрастања поклонили много пажње и љубави и што су је одувек подстицали да се образује и да има самопоуздања. Увек одличан ђак, никад вуковац, Љиљана је заблистала тек на факултету, када је проглашена за студента генерације и када је имала просек 9,44.
- У средњем образовању сам провела читав радни век: као професор правних предмета у Гимназији “Јован Јовановић Змај”, кратко у Карловачкој гимназији и Средњој саобраћајној школи “Пинки” - каже Љиљана. - Пуних 36 година сам радила са ђацима. Образовање је процес, непрестана размена информација, идеја, искустава. Младост ме држи “свежом”, не да ми да застарим јер колико сам научила своје ђаке толико сам сазнала од њих.
Не планира ускоро да учествује у неком квизу, али би волела да се још једном опроба у “Слагалици”,
- Желим да тестирам себе за неколико година, да проверим да ли и у осмој деценији мозак још увек функционише. Ако ме здравље и ум послуже, кад напуним 70 година пријавићу се, овај пут сама! - најавила је Љиљана и поручила да ко се одлучи да учествује у такмичењима и квизовима нека се води крилатицом “Дошли смо да победимо све”, па и ако не успе из прве опет је добро јер из пораза се учи, понекад више него из победе.
С. Ковач
