БРИГА О БИБЛИОТЕЧКОМ БЛАГУ КАРЛОВАЧКЕ БОГОСЛОВИЈЕ ПОДИГНУТА НА ВИШИ НИВО Уграђује се још један систем заштите
Пред библиотеком Карловачке богословије још једна је етапа у вишегодишњем процесу унапређења њеног функционисања.
Како сазнајемо од ректора Богословије Светог Арсенија протојереја-ставрофора мр Јована Милановића, захваљујући новчаној подршци Министарства културе од 300.000 динара, биће стављен у функцију заштитни систем који онемогућава изношење књига ван библиотеке без претходног очитавања.
– Тиме ће се степен и услови чувања и коришћења библиотечког блага које она поседује подићи на виши ниво. Реч је финализацији процеса подизања квалитета функционисања библиотеке – каже Милановић.
Библиотека Карловачке богословије има 30.000 наслова. Више од 400 књига је из фундуса старе и ретке грађе, од којих су најважније богослужбене књиге. Најстарија међу њима је из 1691. године. У питању је служебник из времена последњег руског патријарха у првом патријаршијском периоду, Адријана. Поседује и врло богату збирку часописа, нарочито из међуратног доба. Издваја се легат - библиотека војводе Момчила Ђујића, некадашњег ђака Карловачке богословије, а у оквиру ње налазе се и часописи и књиге које је издала српска краљевска дијаспора после Другог светског рата.
– Библиотека је одраз културе једног народа, а у једној институцији она је показатељ квалитета живота – каже Милановић. – Захваљујући легатима, међу којима је и легат војводе Момчила Ђујића, успели смо да сачувамо и део књига, а професорима који су предавали у старој Карловчакој богословији, да сачувамо и фундус богословске библиотеке од пре Првог светског рата. У њему је завидан контигент књига из времена пре Великог рата, односно прве половине 19. века.
Последњих седам година траје улагање у библиотеку, која од прославе великог јубилеја - 230 година богословског училишта носи име архимандрита Илариона Руварца, једног од најученијих и најзначајнијих људи српске историографије и књиге. Прво су саниране просторије, потом набављене полице, компјутер, направљен програм интерног типа и систем за скенирање. Постављен је и противпровални систем, набављени су и ормари за чување старих и ретких књига, те ормари за фото и видеотеку школе, као и компјутер за претрагу у самој библиотеци. Све књиге су кодификоване, регистроване и доступне. Све то коштало је око пет милиона динара.
– У плану је и дигитализација када збирка буде заокружена. То очекује и ретке књиге. На овом пољу су нам увек помагале библиотека Српске патријаршије, Матице српске, али и Архива Војводине, те Прва српска читаоница из Ирига. Трудили смо се да библиотеку учинимо чуварем традиције истичући да је најважнији задатак рад на томе да сви заволимо више књигу – истиче ректор.
Осим ђака и професора књиге могу уз благослов надлежних црквених власти да користе и други, а идеја је да буде отворена за све карловчаке школе и истраживаче.
Зорица Милосављевић