По њиховим речима, хаварију су први пут пријавили крајем јуна, када су приметили да из пукотине на асфалту избија танак млаз воде. Како кажу, недавно се иста ствар догодила само неколико метара ниже, те су додатно забринути.Сличан случај се недавно догодио у Петроварадину, на углу Мажуранићеве и Улице Динка Шимуновића. Становници у тим улицама су од краја јула више пута пријављивали хаварију, а радници „Водовода” су је тек почетком ове недеље, у року од неколико сати, отклонили.
Из „Водовода” кажу да екипе које раде на одржавању водоводне мреже излазе на терен по свакој пријави у року од сат или два, а најдуже у року од 12 до 15 сати, и то ако је квар пријављен ноћу или викендом. Од укупно 16 екипа, дневно је на располагању од осам до 14, у зависности од смене, од слободних дана за дежурне запослене, боловања и годишњих одмора. Број хаварија на дневном нивоу варира, па се дешава да их један дан буде 30, а следећих дана тек неколико.
Из „Водовода” кажу да екипе које раде на одржавању водоводне мреже излазе на терен по свакој пријави за сат или два, а најдуже у року од 12 до 15 сати, и то ако је квар пријављен ноћу или викендом
Процедура налаже да на терен прво излази пословођа одређеног рејона и процењује хитност интервенције. Пословођа, пре јутарњег колегијума који се одржава у 7 сати, а на којем се распоређују машине и радници за тај дан, обилази места на којима је пријављена хаварија, па, како кажу у том предузећу, вероватно због тога грађани нису приметили њихов излазак на терен.
Постоје критеријуми на основу којих се одлучује на који терен излазе екипе. Из „Водовода” појашњавају да предност имају хаварије већег обима (када цело насеље или његов део остане без воде), важне установе (болнице, обданишта, школе, студентски домови, домови здравља или за старе, те ватрогасни дом...), густо насељени делови града, као и хаварије које праве материјалну штету.
Скоро 500 пријава током јула
Служба одржавања водоводне мреже у јулу је примила 494 пријаве на које је морала да реагује. Хаварија на мрежи, прикључку, хидранту или шахту корисника на сремској страни (рејон 3) било је 40 одсто од укупног броја пријава. Најчешће је пријављивано пуцање цеви и прикључака на улици, у водомерним шахтовима корисника, на хидрантима, јавним чесмама, а већина хаварија је отклоњена у року од једног до десет сати, у зависности од обима посла.
У летњим месецима број хаварија је двоструко већи због велике потрошње воде. Учесталим кваровима доприноси све већи број потрошача и нагла промена притиска у цевима, те пад па нагли скок притиска изазива пуцање цевовода, посебно оних старих. Више од 40 одсто хаварија догађа на нелегално изграђеним мрежама, којих, по проценама „Водовода”, има неколико стотина километара. Како кажу у том предузећу, самоуки мајстори, лош, неодговарајући и неатестиран материјал, плитко затрпавање цеви без заштите песком, сакривање цевовода по приватним парцелама, испод објеката, зидова, само су неки од разлога за велики број хаварија.
Из тог предузећа моле грађане за стрпљење јер цурење воде из цеви низ улицу и стварање бара испред куће не могу бити приоритет за раднике тог предузећа у односу на нечији поплављени подрум или славине суве по неколико сати на температури која прелази 35 степени, што је био случај протеклих дана.
С. Ковач
