Пола милиона динара Министарство културе и информисања издвојило је за дигитализацију дела грађе хербаријума и израду решења за складиштење и управљање дигиталним досијеима.
Према речима сарадника на Природно-математичком факултету Милице Рат, од априла 2017. године, када је почела реализација пројекта, постигнути су задовољавајући резултати.
Урадили смо велики посао јер смо пре свега успели с мртве тачке да покренемо причу о Волнијевом хербаријуму, који је био скривен од погледа стручне и шире јавности неколико деценија, каже Милца Рат.
Према њеиним речима, у складу с могућностима и одобрењима, јер је збирка заштићена, део збирке је дигитализован, фотографисан, скениран, прегледан је материјал.
Пројекат је при крају и задовољни смо постигнутим, чак смо више урадили него што смо очекивали, каже наша саговорница.
По Миличиним речима, у овој фази дигитализације, која ће, по њеној процени, трајати наредне четири године, створена је примарна база за чување података, што представља основу за прављење интернет презентације, која ће омогућити, када сви подаци буду дигитализовани, публиковање хербаријума, не само стручној и локалној јавности, него целом свету.
Волнијев хербаријум, настао 1797. године, садржи 7.000 ексиката или примерака биљака.
Од тога је 200 у центуријама, књигама од сто страна са 100 врста биљака. У гимназији постоје две центурије и оне представљају највреднији део збирке о флори Срема и Сремских Карловаца.
На овом послу, поред сарадника с ПМФ-а, учествују професори Карловачке гимназије, која је и носилац пројекта, запослени у Одсеку за дигитализацију ЈКП „Информатика” и Покрет горана Војводине.
Ради се на три места, с тим што су, по Миличиним речима, услови у спомен-библиотеци, где је ова ботаничка збирка похрањена, најповољнији.
Сваким доласком у Карловачку гимназију и отварањем хербаријума откривали смо нове информације о збирци, прича Милица Рат. Знали смо, казала је у наставку, да је реч о најстаријој збирци у Србији, коју је основао Андрија Волни, да су и ученици правили хербаријум, те да је законом заштићен.
Касније смо отварањем хербаријума сазнали да је велики део колекције, можда и највећи, настао на основу рада Андрије Волнија, али и да су потоњи порфесори учествовали у томе, поручује Милица.
Саставни део пројекта јесте и промоција хербаријума. Чињеница је да јавност није довољно упозната с тим културним благом Карловачке гимназије и да му никад довољно пажње није било посвећено.
Покрет горана Војводине је на „Новосадској јесени” организовао трибину на којој се причало о хербаријуму и интерактивне радионице за предшколце, основце и средњошколце.
Осим тога, седам година Покрет горана Војводине организује камп „Стопама првих ботаничара”, на којем се дужна пажња посвећује и Волнијевом хербаријуму.
Недавно је у Карловачкој гимназији за ђаке одржано предавање о хребаријуму, како би и они били упознати са збирком.
Намера је да се гимназијалци укључе у израду лога и саму дигитализацију, али и прођу обуку за водиче-волонтере који ће посетиоцима гимназије причати у хербаријуму. Јер, циљ и јесте да се публици прича о њему.
Новина је да је осим прављења хербаријума Волни наставио посао Захарија Орфелина у погледу прикупљања народних назива биљака.
Сазнали смо и да је Волни био вршњак и пријатељ с Доситејом Обрадовићем и да су њих двојица пуно разговарали о томе какав наставни план и програм треба да постоји у школама.
Дошли смо и до сазнања да су научници из Пеште и Беча долазили у Карловце при обиласку јужних покрајина Аустроугарске. Пуно детаља смо открили који нису из домена ботанике, што говори у прилог томе да су Карловци били академско средиште Срба.
Осим рада на хербаријуму, како каже Милица Рат, задатак је био и да се пронађе сва пратећа литература која је још коришћена у настави у гимназији.
Тај посао је резултирао проналаском два ормана са књигама за биологију и медицину у спомен-библиотеци. Једна од њих је и издање Захарија Орфелина „Подрумар”, те Волнијева књига из 1805.
З. Милосављевић
