Нажалост, ове године, Мирослава је због последица гангрене остала без стопала десне ноге, али не губи наду за бољим сутра, како каже, нарочито када су о њој бринули љубазни и пожртвовани медицински радници.
"Када сам примљена на Клинику за ендокринологију, дијабетес и болести метаболизма у Клиничком центру Војводине, била сам помало у страху како ће ме овај пут гледати доктори", рекла је Мирослава Борош. Она каже да међутим, емпатија, професионалност и љубазност људи у белим мантилима нису изостали те бих овом приликом хтела да се захвалим специјалисти интерне медицине др Дамиру Бенцу, шефици Одсека интернисткињи-ендокринологу доц. др Тијани Ичин, начелнику Одељења интернисти-ендокринологу проф. др Драгану Тешићу и управници Клинике интернисткињи-ендокринологу проф. др Едити Стокић.
Како каже Мирослава Борош, након клинички постављене дијагнозе, с поменутог одељења је пребачена на Клинику за васкуларну и трансплатациону хирургију, где такође није изостала љубазност медицинског особља и доктора. Због позитивног става и пожртвованости доктора с тог одељења према нашој саговорници, она се осетила дужном да похвали и њих.
"Желела бих овом приликом да се захвалим и лекару доктору медицине др Славку Будинском, хирургу др Небојши Будакову, али и управнику Клинике проф. др Владану Поповићу", рекла је Мирослава Борош и додаје да су били су веома љубазни, учинили су све што су могли за једну старију жену и због тога ћу им цео живот бити неизмерно захвална.
По њеним речима, ситуација је лоша што се здравства тиче, али то није спречило медицинске раднике да се људски опходе према њој, иако стално слуша лоше приче о докторима и медицинским радницима. Стога је одлучила да уради нешто потпуно супротно – да јавно похвали људе који својој посао раде стручно и професионално, у веома лошим условима. Овим путем, наша саговорница је желела да се захвали и докторки Марији Радованов из Службе Дома здравља „Нови Сад” за кућно лечење и неге с патронажом, рекавши да је, по њеном мишљењу, она најбољи лекар те службе.
И. Миклоши
