Како је рекла, на идеју је дошла пошто је сазнала да у Бетанији недостаје заштитне опреме па је одлучила да њима сашије и донира педесетак заштитних маски. С обзиром на то да је акција, коју је објавила на својој „Инстаграм” страници „Венчанице Теодора” наишла на веома добар одзив, решила је да настави своју хуману мисију и помогне онима који су јој се јавили, док има могућности и материјала.
– Много њих ми је писало из целе Србије, а јавили су ми се и из Опште болнице „Др Радивој Симоновић” из Сомбора, па смо мислили да најпре њима доставимо маске јер ми је главни медицински брат који ме је звао рекао да им и једна значи много, а ове које ми правимо могу више пута да се употребљавају – прича за „Дневник” Сандра Краљ. – Чим се оперу, искувају и препеглају, оне су поново употребљиве јер су од природног материјала, па не могу да се деформишу. Пошто смо добили више позива из различитих болница, одлучили смо да најпре по 30-40 маски дајемо њима јер су нам они приоритет. Потом ћемо делити и оним грађанима који су ми се јавили, а имају старије родитеље, или су имали операцију срца и слично. Трудићу се да у овој ситуацији одредим неки приоритет по којем ћу делити маске.
Сандра је за Бетанију израдила маске од шаренијих материјала да би орасположила мајке с новорођеним бебама, а све остале које израђује су обичне и беле су боје.
– Јавили су нам се из продавнице материјала „Двор” јер су одлучили да нам помогну и донирају материјале да бисмо могли да шијемо што више – објашњава Сандра. – Помоћи ће нам колико су они у могућности да нам дају за почетак, а видећемо за даље. Позивамо и све вољне суграђане да нам се јаве на „Инстаграм” профил „венчанице__теодора” ако имају неки сто одсто природан материјал од којег можемо правити маске. Свака помоћ нам је добродошла.
Сандра додаје да је њима кројачки посао заправо породични јер су још и њени бака и дека били познати сомборски кројачи. Како каже, деда је шио одела за официре, а бака је радила у познатом „Плавом петлу” па су љубав према том послу пренели и на њих. Сандра је по струци мастер професор српског језика и књижевности, а завршила је Средњу текстилну школу, док је њен брат завршио Високу текстилну струковну школу за дизајн, технологију и менаyмент у Београду и бави се моделовањем тканина и израдом шаблона. Мама и тата такође помажу јер и они знају да шију, тако да су породично заједно одлучили да се активирају, а својим примером сигурно да мотивишу и друге да помогну колико могу. Ова Новосађанка има троје мале деце па се труди да, у складу с могућностима, шије маске што чешће да би помогла већи број људи током трајања епидемије коронавируса.
В. Бијелић
