Од октобра су полазнице имале 20 часова теоријске наставе и још 120 часова практичног дела у домовима Геронтолошког центра „Нови Сад”.
„Већина жена које су завршиле програм већ имају у виду где ће да се запосле“, каже једна од носилаца пројекта Славица Седлан из поменутог Удружења, додајући да су све и потенцијални кандидати за запослење у Геронтолошком центру „Нови Сад” где постоји потреба за тим кадром. „Захвални смо и Градској управи за социјалну и дечју заштиту која је препознала нашу жељу за решавање тог проблема.“
Током обуке полазнице су училе о врстама неге, принципима чињења добра, поверења, правичности, чувања медицинске тајне и хуманости, али и о томе на какве све инфекције код оболелих могу наићи, како да се не заразе, како да дезинфикују и стерилишу простор, на који начин да се опходе према корисницима и слично.
„Мој супруг је у Немачкој и ја се спремам да идем за њим и ово је био једини пут како бих тамо могла добити посао“, казала је Светлана Терновскеј, и додала да је у почетку била скептична да ли ће издржати обуку јер је по природи гадљива, али мотив да оде све је надјачао.
„Сад могу себе да замисли у тој струци. То сам нова ја, која ми се допада.“
Чињеница је да услови код нас нису идеални када је реч о геронто-неговатељицама. Најпре је проблем плата, која је мала у односу на посао који жене обављају. Међутим, има и довољно приватних установа које се баве збрињавањем старијих особа, тако да женама које су завршиле двомесечну обуку и стекле максимум знања не би требало да буде проблем да пронађу посао. Стога и, да би нека жена и била добра геронтонеговатељица, најпре мора да воли тај посао, да буде пуна разумевања и пажње према корисницима. Такође, треба да имају на уму да међу њима има и покретних и непокретних људи те да морају да буду спремне и за психички и физички напор.
Текст и фото: Л. Радловачки
