С тим у вези се у Новом Саду спроводи и пројекат “GReNERGY – Озелењавање градова – Развој и промовисање енергетске ефикасности и одрживе урбане животне средине у пограничним градовима између Хрватске и Србије”, а водећи принцип за пројектну идеју је пронаћи решења заснована на природи, у циљу обнове и рехабилитације урбаних екосистема. Главне активности пројекта су имплементација зеленог крова и зида и соларних панела на одабраним јавним зградама у Новом Саду и Осијеку, а за то су изабрани ШОСО “Милан Петровић” на Новом насељу и спортско игралиште код комшија у региону.
Како је за лист “Дневник” објаснио професор са Природно–математичког факултета и руководилац пројекта Стеван Савић, суштина је на озелењавању градова, промовисању и употреби енергије и енергетске ефикасности у Новом Саду и Осијеку. Пројекат се финансира из фондова Европске Уније и улази у састав ИПА програма прекограничне сарадње између Хрватске и Србије. Партнери у његовој реализацији су пет институција из оба града, а носилац је Природно–математички факултет.
- Наш део посла је да представимо пилот-пројекат, односно пример добре праксе на два објекта, један у Осијеку, а други у нашем граду и проценили смо да у ту сврху зелена инфраструктура може да се постави на кров и зид ШОСО “Милан Петровић” на Новом насељу – објашњава професор Савић. – Поставили смо зелени кров и зелени зид на једном делу објекта, да би бар ту он остваривао тражене резултате, због природности изолатора. Урађена је и соларна електрана снаге 120 киловата која би, према проценама, у зависности од доба године, могла да покрије од 30 до 50 одсто садашње потрошње електричне енергије саме школе. Са једном таквом зеленом енергијом смо желели да прикажемо да објекат, који можда није довољно енергетски ефикасан, може да се побољша.
По његовим речима, поставка има невероватне еколошке бенефите, с обзиром на то да је емисија угљен диоксида нула и то је оно што се форсира кроз Европску Унију и Агенду Уједињених нација – смањивање емисије угљен диоксида.
- Приметили смо, бар када говоримо о Новом Саду, да су јавни објекти највише енергетски неефикасни јер је доста њих старије градње – каже наш саговорник. - Такви типови објеката су одлични кандидати за постављање зелене инфраструктуре, те је овај пројекат пример да решење постоји и може да се примени и на другим објектима.
Недавно је у просторијама ЈКП “Градско зеленило” одржана и радионица за све заинтересоване који желе да науче нешто више о овом споју архитектуре и природе јер он несумњиво представља будућност одрживости градова. Та установа је један од партнера на реализацији тог ИПА пројекта.
- На ШОСО “Милан Петровић” изградили смо зелени кров на површини од 486 квадратних метара и зелени зид на 82 квадратна метра и, оно што је важно истаћи, јесте да “Градско зеленило” има у плану у будућности да тако ради на озелењавању граду – поносно ће помоћница директора за комерцијалне послове и туризам Јелена Прица. – Учесталија урбанизација и брз развој града који прати трендове 21. века, некако увек иду на уштрб зелених површина, а садња зелене инфраструктуре јесте начин да надоместимо мањак зелене површине у одређеној мери. Тако утичемо и на зеленију и квалитетнију животну средину у којој људи бораве и живе. Кроз пројекат смо имали обуку како одржавати постављене зелене покриваче, те су ти радници и на терену.
На радионици је руководилац одељења производње ЈКП “Градско зеленило” Данијела Андрић причала о одабиру врста за зелену инфраструктуру, којој претходе и друге активности, напомињући да је могућност проширења зеленила у урбаним целинама питање на глобалном нивоу, а једини излаз које се примењује јесте подизање зелених зидова и зелених кровова, који изискују комплексан посао.
- Пре самог монтирања, мора ићи њихово пројектовање, које ће сагледати све предуслове и припреме за рад на објекту који је одабран – прича Данијела Андрић. - У оквиру зелене конструкције постоји више слојева, од термоизолационих, дренажних, заштитних слојева до слоја зеленила које заправо долази на крају. Јако је важно направити прави избор објекта јер његова конструкција мора остати водонепропустљива, стабилна, дуготрајна и заштићена. Такође се мора обратити посебна пажња на временске услове који владају на висини, за разлику од тла, попут температуре, ветрови су јачи, већа је изложеност светлости, а налети кише су снажнији. Подједнако је важан и правилан избор мобилијара, материјала и биљака, а све заједно доводи до стварања услова у којима неће доћи до угрожавања безбедности самог објекта. На крају, када се сагледају сви ти аспекти, може се кренути у реализацију поставке зелене инфраструктуре.
Постоје и различити типови зелених кровова, а на школи је постављен екстензивни, који се формира зеленим покривачима тла. Затим постоји полуинтензивни, који осим покривача тла има украсно шибље и украсне траве, док интензивни зелени кров поред набројаног убире и присутност дрвећа. Сваки од поменутих кровова изискује посебно одржавање.
- Приликом постављања екстензивног зеленог крова користе се већином покривачи тла и њега карактерише дебљина супстрата од седам до 15 центиметара, док је тежина носивости око 150 килограма по метру квадратном без биљака – поручила је наша саговорница. - Биљке које се саде у тим условима су перене, односно седуми и траве ливадског типа, којима није потребно велико одржавање јер имају изузетно мали коренов систем, те у условима суше и велике температуре захвалне су за одржавање. Седуми имају активан коренов систем током целе године, нарочито зими, и захвални су за одржавање, отпорни на све временске услове, а могу да се инсталирају на готово сваки раван кров или онај са максималних 30 одсто нагиба. Од украсних трава су коришћене карекс, фестуке и пое, у ободном делу самог крова.
Урбана башта
Полуинтензивни зелени кров има могућност физичке доступности корисницима јер су, осим поменутих покривача тла, овде присутне украсне траве и жбунасте форме. Дебљина супстрата се креће од 15 до 40 центиметара, а тежина је око 350 килограма по квадратном метру без биљног материјала. Већи је избор врста које могу да се саде, а простор може да се користи у различите сврхе: место за одмор или рекреацију, а понекад и место за узгајање неких повртарских култура. Код интензивног зеленог крова интересантно је то што се на стамбеном објекту или пословној згради налази кровна башта, тачније врт јер поред свих набројаних врста садржи и дрвенасте форме. Дебљина супстрата је од 40 до 120 центиметара плодне земље, која је довољна за раст и развој кореновог система и самих биљака, те дозвољава формирање врта (базе) која се, иначе, формира на конвенционалан начин. Тежина је око 1.500 килограма по квадратном метру. Такви кровови, односно урбане баште, нуде велике потенцијале, како за дизајн самог простора, тако и за намену, док је користан и за биодиверзитет, због разноврсности биљног материјала. Међутим, такав кров изискује интензивно одржавање током целе године.
Зелени кровови нуде и еколошке предности јер не само да утичу на квалитет и количину атмосферске воде, већ и на загађење ваздуха, земљишта и воде. Осим тога, утичу и на смањење буке, која је велики проблем урбаног становања.
- Очување биодиверзитета је посебан аспект деловања јер зелени кровови представљају станишта за бројне инсекте и мале птице, које, нажалост, у градовима губе своје место за живот – искрена је Андрић. - Зелени кровови имају и естетску вредност самог објекта, док је евидентна уштеда у економским смислу јер се новац одваја за расхладне системе током лета или грејне системе зими. Приметно је снижавање температуре за 0,5 степени Целзијуса, што редукује количину електричне енергије за осам одсто. Зелени кровови могу да опстану до 20 година.
И. Бакмаз
