Звона Саборне цркве у 16.30 сати означила су почетак литије. Уз тропар Лазареве суботе поворка свештеника и верника најпре је три пута обишла око храма, а затим је наставила шетњу дуж Змај Јовине улице, Улице Модене, Илије Огњановића, Исе Бајића, Игњата Павласа и Дунавске, да би се вратила у порту храма, чекајући вечерње богослужење.
Међу присутнима су биле углавном породице са децом и старији са унуцима, свечано одевени, како већ приличи традиционалном празнику. Венчиће, гранчице и звонца носили су не само малишани већ и времешне суграђанке, сећајући се с носталгијом детињства, када су, како кажу, умеле више да се радују. Њих ће, како обичај налаже, освештене чувати током године уз славску икону.
Празник датира од краја четвртог века и симболизује победу живота над смрћу, а наговештај је Христовог страдања и васкрсења. Обичај да се на тај дан понесу врбове гране, па отуд и друго име празника – Врбица, подсећање је на потоњи Христов улазак у Јерусалим, ког је тада народ свечано и раздрагано дочекао с палминим лишћем у рукама. Овај датум се сматра и даном дечје радости, будући да је Исус, полазећи у храм, рекао: „Пустите децу к мени јер таквих је царство небеско.”
С. Милачић
Фото: Ф. Бакић
