БАЦАМО ЈЕР ЈЕ ИЗАШЛО ИЗ МОДЕ, ПРОМЕНИО НАМ СЕ УКУС ИЛИ КИЛАЖА Колико се РЕЦИКЛИРА ТЕКСТИЛНИ ОТПАД

Савремено постројење за рециклажу текстила постоји од 2022. године у Сремској Митровици.
a
Фото: Pixabay

– Ово је прва линија за рециклажу текстила у региону, а набављамо је из Немачке. Уз помоћ ове линије на прави начин можемо решавати проблем текстилног отпада. Следећи корак је да на територији целе Србије буду постављени контејнери за сакупљање отпадног текстила – каже у разговору за наш портал Предраг Ратић, директор фирме “Спилдпро” из Сремске Митровице.

Како каже наш саговорник, инвестицију су успели да реализују уз помоћ субвенције Немачке организације за међународну сарадњу – ГИЗ.

Први корак индустријске крпе

Управљање текстилним отпадом није развијено у Србији, нити постоји системско решење уређено законодавним оквиром.

Фото: Pixabay

– Реалност је да у Србије не постоји управљање текстилним отпадом. Нико се не пита шта се дешава са отпадом који чине 3-5% тела депоније. Обично су у фокусу јавности неки други токови отпада – напомиње Ратић.

До сада су у Сремској Митровици од текстилног отпад правили индустријске крпе.

Индустријске крпе се користе у металуршкој индустрији и аутомеханичарским радионицама. А да је велики потенцијал за производњу у Србији, говори податак да се скоро 80% индустријских крпа увози.

Фото: Pixabay

Управљање текстилним отпадом није развијено у Србији, нити постоји системско решење уређено законодавним оквиром

– Од отпадног текстила који сакупимо, успемо да искористимо 40% за индустријске крпе јер се оне праве од памука и текстила који има високу моћ упијања. Остатак количина је завршавао на депонијама.

Нова линија рециклира скоро све

Према речима нашег саговорника, када покрену нову линију, моћи ће да рециклирају још 50% отпадног текстила којег сакупе, тако да ће само 10% одлазити на депоновање.

– Производићемо текстилни фибер који има велику примену за испуну, као материјал за изолацију, као сировина за производњу филца. На пример, од зимске јакне не можемо да производимо индустријске крпе, али може да се искида на ситне кончиће и да се добије фибер.

Цео пласман фибера биће на домаћем тржишту с обзиром на то да се овај материјал увози.

Фото: Pixabay

У постројењу у Сремској Митровици ће од маја, осим старе одеће, моћи да се збрињава и сав отпадни текстил из индустрије текстила.

Капацитет постројења је око 300 тона отпадног текстила годишње.

Сакупљање текстилног отпада

Како би сакупљали стару одећу од грађана, фирма из Сремске Митровице је пре неколико година поставила 30 контејнера у Шапцу, Сремској Митровици и Инђији.

Фото: Pixabay

– Отпадни текстил преузимамо од увозника “second hand” гардеробе која није за продају и која би завршила на депонији. Такође, отпадни текстил добијамо из контејнера који смо поставили у три града. Имамо проблем са обијањем контејнера, тако да у наредном периоду морамо поново да их померамо на још прометније локације. Раније смо имали 60 контејнера у Београду који су такође често били обијани па смо због тога а и других проблема морали да их повучемо са улица.

Текстилни контејнери у тржним центрима?

У земљама Европске уније се често контејнери за сакупљање отпадног текстила постављају у оквиру рециклажних центара. Наш саговорник каже да би волели да поставе контејнере у тржним центрима у Београду.

– За грађане је сасвим логично да тамо где купују гардеробу предају стару одећу за рециклажу. Од тржног центра нам је потребно да обезбеди пола паркинг места где бисмо поставили контејнере.

(srda.rs)

EUR/RSD 117.0759
Најновије вести