Само на тај начин, каже, може се схватити страдање Срба и да је, како је рекао, добро да Срби уопште постоје с обзиром на то колико их је побијено, а колико покатоличено или протерано.
Антонијевић каже да је овај филм рађен по истинитим догађајима и први је у којем су екранизоване чињенице о страдању Срба у усташком логору Јасеновац.
Подсетио је да смо били склони да кривимо Тита и комунизам због тога што такав један филм није раније снимљен, али смо, каже, потом видели да су и разне владе које су владале после Тита такав филм, како је рекао, прескакале.
Подсетио је да је било приче о томе да треба снимити филм о Јасеновоцу, али су тадашње власти процењивале да још није време из ових или оних разлога.
"Све то је, нажалост, на штету сећања на страдање наших новомученика у Јасеновцу, који су побијени на најбруталинији и најпримитивнији начин", рекао је Антонијевић гостујући у емисији ''''Хит-твит'''' на Пинк тв.
Идеја о снимању филма о Јасеновцу се, каже, родила током снимања филма "Заспанка за војника".
"Заспанку" су, истиче, финансирали сами, а када се повела реч о филму о Јасеновцу, јавио се председник Александар Вучић који је рекао да ће држава подржати финансијски снимање таквог филма.
Антонијевић каже да без подршке државе и ауторитета Вучића филм "Дара из Јасеновца" не би могао да буде снимљен.
Говорећи о реакцијама на филм, које су подељене, Антонијевић каже да је ова тема о догађајима у Јасеновцу "дубоко заорана", да је гледаност била висока, а као најбитније сматра то што су Макса Ђатовић и он одлучили да филм буде приказан на три телевизије, у Србији, Републици Српској и Црној Гори.
Нису, казао је, хтели да чекају да прораде биоскопи, иако је то супротно њиховом финансијском интересу.
"Сматралии смо битним да симултано покажемо филм на три телевизије у Србији, Републици Српској и Црној Гори, јер је то прича која је 76 година чекала да буде испричана", рекао је Антонијевић.
Истиче и да је више позитивних у односу на негативне критике, у које је убројао писање Варајатија и ''''Лос Анђелес тајмса''''.
Варајати је, додао је, не негирајући чињенице из филма навео да је реч о "српској пропаганди" и да је "Дара из Јасеновца" изговор Срба за то што су радили током рата 90-тих.
"То никоме није пало ни на памет", истиче Антонијевић и додаје да је ''''Л. А. тајмс'''', отишао и корак даље тврдећи да је он као редитељ покушао да овим филмом "гурне и поентира да су Срби и деца били примарне жртве", занемарујући притом Јевреје.
Навео је да му је веома драго што је филм о Јасеновоцу снимљен и да тај филм треба да буде "ледоломац" када је реч теми о којој има материјала за 100 филмова.
Приметио је и да се, с обзиром на то да после дужег времена и даље не живи већи део године у Србији, у земљи развила, како је рекао, нека култура прављења "додворичког филма", јер они који финансирају такве филмове очекују да се у таквим филмови Срби прикажу као "ружни прљави и зли".
Дозвољено је, казао је, да редитељи не раде оно што осећају, већ оно што се од њих очекује. Сматра да држава не би смела да дозволи да се снимају само такви филмови.
Упитан да ли се осећа да је исккоришћен као "оруђе", Антонијевић је рекао:
"Ако је истина пропаганда онда јесам оруђе".
Лидер радикала Војислав Шешељ је похвалио филм и истакао да је "Дара из Јасеновца" најбољи филм свих времена и да нема замерку ни на једно глумачко остварење.
Сматра да тема Јасеновац није исцрпљена, уз критику Вучићу да је требало да, како каже, удвостручи или чак утростручи средства да би се снимиле масовне сцене...
Новинар Зоран Остојић није гледао филм, али је подсетио да је Јасеновац делом обрађен у филму ''''9. круг'''', који је снимљен 1967. године и који је такође био кандидат за Оскра.
