У тој зони послује за сада само једна италијанска компанија која запошљава 203 радника.
– Имамо и Блок 61, то је локацијска зона у којој послују три-четири мање фирме с око 50 запослених – каже Шкрбић. – Слободна зона, међутим, још није попуњена јер треба улагати у њу, а Општина нема пара за то. И уз помоћ покрајинских и републичких власти, чак и када су милионска улагања у питању, увек је неопходно учешће локалне самоуправе.
Шкрбић каже да је буџет Општине 960 милиона динара, и напомиње да је то стваран, а не пројектовани буџет локалне самоуправе.
– Када смо дошли, затекли смо 550 милиона динара дуга по разним основама, и не може буџет бити развојни, уколико је дуг тако висок – вели Шкрбић.
Он истиче да су исплатили све кредите, осим једног чији је рок до 2022. године, а у питању је дугорочни кредит за Фабрику воде, која је завршена и у којој вода може да се флашира.
– Осим фабрике због које смо се кредитно задужили, заменили смо све цементно-азбестне цеви у општини – истиче Шкрбић.
Он додаје да нема ниједне улице у Апатину која није асфалтирана, нема ни калдрме, остали су још неки путеви у Ромском насељу, за које ће аплицирати идуће године.
Од Покрајине су за замену старих водоводних цеви у месним заједницама Свилојево и Пригревица, које се кваре по десет пута годишње, добили 25 милиона динара. Локална самоуправа учествује са 17 милиона динара,каже Шкрбић.
Мали и велики пројекти
Из самодоприноса, који износи 11 одсто буџета, што је око 110 милиона динара, издваја се и за инфраструктуру, али и за спорт, спортске хале.
– Радимо и на мањим пројектима у месним заједницама, али и да будемо спремни за нове конкурсе Покрајине и Републике, а предали смо пројекат Министарству трговине за пристан за путничке бродове – каже Шкрбић, и подсећа на то да је у ноћи 13. јануара прошле године лед разбио пристан, који није био осигуран, али је и лоше урађен, како се касније показало.
Капитална инвестиција у Апатину су свакако прве јаслице, које је финансирало Министарство привреде, које су пуштене у рад почетком школске године, 3. септембра. Локална самоуправа је учествовала с 18 милиона динара, Министарство привреде с 35, те је вредност целог пројекта више од 50 милиона.
Подједнако се улаже у све месне заједнице јер Апатин има месни самодопринос већ 50 година. Из самодоприноса, који износи 11 одсто буџета, што је око 110 милиона динара, издваја се и за инфраструктуру, али и за спорт, спортске хале.
– У Апатину је више од 20 година сахрањивање бесплатно, и то се плаћа из самодоприноса. Уколико неко хоће нешто да доплати, може, али чињеница је да 80 одсто грађана не доплаћује ништа – каже Шкрбић. – То грађанима много значи, али и је и показатељ да немају пара
Апатин има око 29.000 становника и шест месних заједница: Сонта, Свилојево, Пригревица, Апатин и Купусина, а однедавно и Ромско насеље, као нова месна заједница, основана ове године.
Он каже да су по попису 12 одсто становништва општине Роми, а највише је оних који причају румунски језик, и они су староседеоци у општини, насељени с Карпата још за време Марије Терезије, врло вешти некад с коњима, бавили су се и дрветом, правили дрвена корита, инструменте, разне предмете.
Једина месна заједница Рома на свету
– Формирали смо нову месну заједницу, и то је једина месна заједница Рома у свету, не само у Србији, под називом Ромско насеље – каже Шкрбић. – Потреба за њеним оснивањем се наметнула због броја становника који ту живе.
Локална самоуправа ради на легализацији објеката у Ромском насељу пошто је све више оних који желе да легално граде, међутим, Општина на тако нешто није била спремна јер нема испарцелисано земљиште.
– Све је више Рома који долазе у општину да купе плац јер желе легално да граде кућу, пошто је насеље изграђено нелегално – истиче Шкрбић. – Моја идеја је да аплицирамо за европске фондове када су Роми у питању, а лакше је да прођемо конкурсе ако имамо већ формирану месну заједницу. Такође, отворени смо да примимо све Роме који из Европе желе да се врате код нас.
За те пројекте Општина планира да аплицира код Покрајинске владе, од које добијају велику помоћ, и с којом имају одличну сарадњу.
– Највише их је дошло 1745. године, зато је наша Апатинска пивара пре две године славила 260 година постојања, јер је основана 1756. – каже Шкрбић, и додаје да су пивару основале Подунавске Швабе, такође насељене за време Марије Терезије.
Пре њих, територију општине су насељевали Срби православци и Мађари, и пошто је Апатин био мочварно подручје с тешким животним условима, сви су се држали заједно.
У Сонти постоји мање насеље Рома, док у Ромском насељу живи 1.450 уписаних бирача, што значи, по речима председника општине, да је то веће насеље, урбанизовано и инфраструктурно опремљено.
– Постоји канализација, струја, асфалтирано је, баве се разним делатностима, и даље већином скупљањем секундарних сировина, пошто посла нема нигде, док их је раније доста радило у приведи – каже Шкрбић.
Специфична је средина заиста када су Роми у питању јер су сви интегрисани, и волим да се хвалим да имамо одличну сарадњу по свим питањима, али и играмо фудбал заједно, пецамо, дружимо се – каже председник Шкрбић.
Апатин, осим што има највеће Ромско насеље, је и највећи лички град на свету, а председник општине је и председник Завичајног удружења Личана у Апатину.
Маша Стакић
