Он је прецизирао да је могуће да стране инвестиције буду угрожене због актуелне позиције Србиј
"Мислим да је важно разумети да су ове три ствари испреплетане: нормализација односа Београда и Приштине, рад на владавини права, демократији и реформама, као и усклађивање са позицијом ЕУ у спољној политици, посебно од како је Русија кренула у инвазију на Украјину", истакао је Билчик.
Према његовим речима, што више Србија буде урадила на реформама, демократији и усклађивању, биће лакше дискусије у дијалогу Београда и Приштине.
Такође, истакао је, што више буде напредовала у дијалогу, биће лакше отварање и других области у европским интеграцијама.
Билчик је упозорио да неће бити замрзавања, али ни напретка у преговорима ако се не испуне услови у три области, напомињући да су кључне одлуке у рукама Србије.
Како је прецизирао није реч о спољном притиску, нити о ултиматуму ЕУ, већ, "о избору Србије".
"Желимо да Србија буде доследна свом избору. Наставићемо да разговарамо, наставићемо да шаљемо исте политичке поруке и процењиваћемо напредак у преговорима на основу избора које Србија буде правила у домену спољне полтитике, дијалогу Београда и Приштине и унутрашњим реформама", нагласио је известилац Европског парламента.
На питање да ли задржавањем актуелне политике према Русији, Србија може до чланства у ЕУ, Билчик је рекао да Србија мора да изабере.
"Србија је суверена земља за коју верујем да јој је место у ЕУ, и да има капацитет да испуни услове за чланство. Само је потребно донети неке тешке политичке одлуке", рекао је Билчик и додао да је Србија пре неколико година донела одлуку да отпочне преговоре са ЕУ.
"Желимо да то успешно приведемо крају. Али, цео тај процес није компатибилан са развијањем веза са ратнохушкачким, аутократским земљама. Да будем веома јасан – прошло је време када сте могли да седите на више столица", нагласио је Билчик, и поновио да, "ако Србија жели да напредује ка ЕУ, мора да направи јасне изборе".
Како је навео, ако Србија седи у зачељу воза који води ка ЕУ, јасно је да ће то имати последице.
Билчик је такође указао да нема никаквих тајних разговора, нити тајних планова у ЕУ.
"Ако су услови у некој земљи такви да инвеститори имају сумње у одрживост инвестиција, ако постоје проблеми у вези са сигурношћу, стратешком позицијом, стабилношћу – а видели смо шта се дешавало на Косову протеклих недеља; ако постоје проблеми у вези са јавним институцијама, владавином права; ако има потенцијалног утицаја трећих земаља на политику, бизнис, животну средину – и ти утицаји долазе из држава које су отворено непријатељски настројене према Европи, њеним принципима, онда се подразумева да ће то имати важне последице по економију, политику, инвестициону климу", упозорио је известилац ЕП.
Прецизирао је да то није питање неких тајних разговора, већ реалности.
"Желимо да Србија буде чланица ЕУ и важно је да направи суверене изборе, доследне стратешком опредељењу од пре неколико година", казао је Билчик, напомињући да је део процеса интеграција и уклањање руског утицаја.
Говорећи о опадању популарности ЕУ код грађана Србије, он је оценио да разлог томе "нису само спољни утицаји, или контекст, већ и реторика коју чујемо у јавности у Србији".
"Ако би половина полиичара из целог спектра говорила о ЕУ као о стратешком циљу, нечему што доноси корист грађанима, али и подразумева тешке изборе – убеђен сам да би се српско јавно мењење променило у корист интеграција", нагласио је он, додајући да то зависи од оних који одлучују, владају и говоре јавно у име Србије.
Коментаришући могућност да Европска унија поново уведе Србији визе, Билчик је рекао да било која област која није затворена и у којој преговори нису окончани, може бити поново размотрена ако постоје добри разлози за то.
"Имали смо тешке, али добре разговоре са властима у Београду око усклађивања визне политике и у извештају констатујем да постоји усклађивање у том погледу…Чињеница да ЕУ има безвизни режим са Србијом је велики бенефит. А моја порука је – хајде да га заштитимо", додао је.
Билчик је недавно поднео нацрт извештаја о Србији, о којем ће Одбор за спољне послове гласати у фебруару, а очекује се да га Европски парламент усвоји у мају, подсећа Глас Америке.
