На почетку писма хрватски бискупи наводе да су након завршетка рада Мешовите комисије Хрватске бискупске конференције и СПЦ, чији је задатак био да заједнички размотре лик Алојзија Степинца пре, током и након Другог светског рата, учестале изјаве и прекори у јавним наступима и медијима највиших представника СПЦ, упућени Католичкој цркви и бискупима у Републици Хрватској.
"Ваша светост је неколико пута јавно поновио како бискупи у Хрватској ћуте", наводе бискупи и набрајају када је и где све Иринеј спомињао "ћутање Римокатоличке цркве".
Бискупи потом подсећају и на говор на 62. Међународном сајму књига 2017. године, када је патријарх, говорећи о страдању српског народа током 20. века, изјавио да је најтрагичније "то што су она дошла једним делом од муслимана, а много више од браће римокатолика", као и да СПЦ годинама очекује да чује реч кајање и извињење “.
Они подсећају и на говор Иринеја у августу прошле године, поводом операције Олуја и на посету Црној Гори, када је на питање новинара с којом би историјском епохом упоредио положај Срба данас у Црној Гори, у интервјуу за подгорички дневник Дан рекао да би га упоредио са положајем Срба у Хрватској у доба НДХ, те да у Хрватској ни данас није бољи положај Срба.
"Питамо се, какав би могао да буде циљ и смисао наведених тврдњи по којима код Католичке цркве у Хрватској и њених пастира не постоји готово никакво добро, него само зло. У не тако давним временима слушали смо сличне оцене и о Ватикану и о папи. Медутим, данас чујемо похвале папи Фрањи и Римокатоличкој цркви, а покуде бискупима и Цркви у Хрваткој", наводе бискупи.
Бискупи су патријарху Иринеју написали и да је необично да поглавар једне православне Цркве јавно супроставља бискупе Католичке цркве у Хрватској папи Фрањи, упућује им прекор и приписује злочине целој тој Цркви и целом хрватском народу
"За злочине, како у хрватском, тако и у српском, и у другим народима, криви су појединци с именом и презименом, па је на њима одгвороност за оно што су починили", наводи се у писму.
Наводе и да не разумеју намере саопштења са последњег заседања Светог архијерејског сабора СПЦ кад су јавно разврстани хрватски бискупи и када се тумачило ко је о њих добронамеран и ко од њих делује према ИИ ватиканском сабору, а ко не, и где је већина означена као људи "неприктивене проусташке оријентације".
