Више од 20 градова и општина конкурисало је, међутим, новац је добило само 18 општина због непотпуне документације. Добиле су укупно 16,5 милиона динара за припрему пројектно-техничке документације, највише из области инфраструктуре, односно пројекте опремања индустријских зона, што повлачи са собом отварање нових радних места.
– Остало нам је по том конкурсу још 1,7 милион динара јер нису сви поднели исправну и потпуну документацију, те ће конкурс бити поновљен – казао је Бијелић, и додао да су новац добиле четири општине из прве групе развијености, осам из друге групе и шест из треће.
На тај начин Покрајина помаже и развијеним и неразвијеним општинама, а Бијелић напомиње да општине и градови треба да пазе да имају унапред припремљене пројекте да не би дошли у ситуацију да Покрајина има новац у буyету, а нема на основу чега да им га додели јер ће идуће године још више новца бити издвојено баш за ту намену.
– Молим градове и општине да имају унапред припремљену документацију и још активније се укључе, имајући у виду да имамо и екстерне изворе финансирања из Фонда Европске уније, осим Покрајинске и Републичке владе – подсетио је Бијелић.
Градоначелница Сомбора Душанка Голубовић каже да су од Покрајине добили милион динара за израду пројектно-техничке документације у делу делимично уређене индустријске зоне, а том документацијом успеће да обезбеде све неопходно за почетак комплетирања радова у том делу зоне, односно уређење саобраћаја и јавне расвете.
– Након израде пројекта, радићемо на прикупљању новца за извођење радова, и то нам је стратешки врло важно јер је индустријска зона један од наших најважнијих фокуса, како због привлачења инвеститора, тако и због целукопног локално-економског развоја – казала је Душанка Голубовић за „Дневник”.
Председник општине Тител Драган Божић каже да су од Покрајинског секретеријата добили милион динара за пројекат изградње канализације у насељеном месту Гардиновци, што је од великог значаја за све становнике тог места.
– Онда нам остаје пројекат за још само једно село, а сва остала у нашој општини имају пројекте за канализацију, и у изради су у Шајкашу и Тителу. Када бисте питали било ког грађанина наше општине шта им је приоритет, они би одговорили да је то канализација – каже Божић, и напомиње да је еколошка катастрофа што у њиховим селима свако домаћинство има две-три септичке јаме и канализација је од стратешког значаја за становништво, за развој индустрије, за нормалан живот.
Он додаје да је, имајући у виду цену канализационе мреже по кубном метру, јасно да мале општине, као што је Тител, никада неће моћи саме чак и пројектно то да исфинансирају, и зато је помоћ Покрајинске владе и њених секретријата, почевши од пројекта, па до саме реализације, где се активно укључују Управа за капиталне инвестиције, Покрајински секретеријат за пољопривреду, Покрајински секретеријат за енергетику и други, велика.
Уговоре вредне 16,5 милиона добило 18 општина
Уговоре за пројекте од стратешког значаја добиле су општине Апатин, Бачки Петровац, Сремски Карловци, Србобран, Беочин, Инђија, Нови Кнежевац, Тител, Оyаци, Врбас, Темерин, Кањижа, Бачка Паланка, Сремска Митровица, Сомбор, Житиште, Бач и Сечањ.
Члан Општинско већа за локални и економски развој Србобрана Радивој Дебељачки каже да је њихова општина добила 816.000 динара за пројекте опремања индустријске зоне, конкретно, за пројекат водовода у Индустријској зони Б.
– То нам је још један сегмент неопходан за опремање најзначајније индустријске зоне у Србобрану – каже Дебељачки. – Већ смо добили новац на претходном конкурсу по сличном основу за пројекат канализације у индустријској зони, сада за водовод, а пре две недеље три милиона динара од Министарства привреде за остатак пројектне документације, те је пна сада комплетна за целу индустријску зону. То значи да ћемо крајем ове године, или почетком следеће, опремити зону, што ће бити од великог значаја потенцијалним инвеститорима, али и онима који ту већ послују.
Врбас успешно конкурисао
Председник општине Врбас Милан Глушац рекао је за „Дневник” да је њихова општина добила 1,3 милион динара за покретање израде студије изводљивости за трансфер-станицу с рециклажним центром.
– Сви знамо да су огромни проблеми с нелегалним депонијама и да се велики новци издвајају за њихово чишћење, а уз помоћ Покрајине моћи ћемо да направимо прецизну локацију где би се налазила трансфер-станица, као и много пропратног материјала који ће бити потребан да би трансфер-станица у наредном периоду могла да функционише – истакао је Глушац. – То је само почетак решавања проблема, а након израде студије биће неопходан новац за изградњу рециклажног центра, за шта ће поново конкурисати код Покрајинске владе.
То није први конкурс за који је општина Врбас добила помоћ ове године. Добили су и 20 милиона динара за водоснабдевање, десет милиона за санирање предшколске установе.
– Такође смо добили осам милиона динара за санацију санитарних чворова, тако да смо у свим сегментима имали добру конкурсну документацију и једино на тај начин, поред буyета који је мали, а уз помоћ Покрајине, можемо нашим грађанима да пружимо бољи квалитет живота – истакао је Глушац.
Члан Општинског већа за пољопривреду и привреду општине Кањижа Ервин Хужвар каже да су добили новац за пројекат измештања једног канала из индустријске зоне, чиме ће бити побољшана индустријска клима јер ће зона бити много атрактивнија, али ће се створити и могућност за даљу изградњу инфраструктуре.
– У нашој локалној самоуправи такви развојни пројекти имају приоритет, и у кањишкој и у хоргошкој индустријској зони, у којој смо у току прошле и ове године реализовали инвестицију вредну 40 милиона динара – каже Хужвар, и додаје да ће и кањишка бити брзо готова, те се надају сличним инвестицијама.
Маша Стакић
