Кубуровић се са Брамерцом састала уочи седнице Савета безбедности Уједињених нација, са којим је разговарала о 24. Извештају о раду Међународног кривичног трибунала за бившу Југославију, који је уједно и последњи извештај о раду овог тела.
Брамерц је навео да реакције које су дошле из Хрватске поводом изречене пресуде у "случају Прлић", нису наишле на позитивну реакцију, како Хашког трибунала, тако и Европске уније, истиче се у саопштењу Министарства правде.
Он је у разговору поново нагласио да Хашки трибунал није процесуирао и доносио пресуде против одређене државе или њеног народа, већ у односу на конкретне појединце.
Брамерц је указао и да је неопходан наставак сарадње држава са Резидуалним механизмом, који је преузео неокончане поступке Трибунала.
Министарка Кубуровић је истакла да је Србија од почетка рада Трибунала била посвећена процесуирању ратних злочина, како пред самим Хашким трибуналом, тако и пред домаћим правосудним органима.
Кубуровић и Брамерц су се усагласили да је и после скоро две и по деценије остало више стотина нерешених случајева ратних злочина који треба да своје епилоге нађу у оквиру домаћих правосудних система држава, те да је неопходна блиска сарадња међу државама региона.
Министарка правде је рекла да је Србија усвојила Националну стратегију за процесуирање ратних злочина и пратећи акциони план, као и да је у септембру формирано радно тело које ће пратити имплементацију мера из ових стратешких докумената.
Она је нагласила да Тужилаштво за ратне злочине у Србији води поступке против починилаца најтежих дела против човечности без обзира на њихову националност и етничку припадност, што није случај код осталих држава бивше СФРЈ.
