Премијерка је подсетила да се у последње време у јавности доста говори о квалитету ваздуха и додала да се пре 2010. године квалитет ваздуха није мерио на начин као што се то сада ради ни у Београду, нити у остатку Србије.
"Тек 2010. године су постављане неке мерне станице, а онда смо ми, од 2014. године, постављали већи број мерних станица како би заиста радили добар мониторинг квалитета ваздуха на територији читаве Србије", рекла је Брнабић.
Она је показала графикон који показује суспендоване честице ПМ10 у Београду и истакла да је апсолутно најгора година била 2011. година, да је проблема поново било једино 2017, али да је од 2014. године квалитет ваздуха све бољи.
"Да ли и данас имамо проблеме? Да, зато и радимо све ово што радимо и што смо почели да радимо од 2014. године, али оно што желим да кажем свим грађанима то је да квалитет ваздуха није лошији, већ све бољи и ово је проблем са којим се ми, чини ми се прилично успешно боримо у последњих неколико година", рекла је Брнабић.
Показала је и графикон који показује емисију азот диоксида у Београду од 2010. године, те додала да су и ту најгоре године биле 2011. и 2012. након чега су, каже, са изузетком 2017. године, показатељи све бољи.
"У принципу нисмо имали ниједан једини дан када је емисија азот диоксида прелазила дозвољне граничне вредности на целој територији Београда", рекла је Брнабић.
Говорећи о томе шта је све садашња власт урадила како би побољшала квалитет ваздуха у Београду, поменула је да је највише средстава уложено у гасификацију.
"У Београду су од 2014. године 24 јавна објекта, махом школе, прикључене на топло-далековод или на гасовод, дакле пребачен је енергент са мазута као грејног средства на гас", рекла је Брнабић.
Додала је да је ширена топло-далеководна мрежа, наводећи да су ЈКП "Београдске електране" од 2014. године прикључиле на топло-далековод 3.000 корисника.
"На тај начин смањујемо број индивидуалних ложишта која су највећи емитери загађења", рекла је Брнабић и додала да ће се тиме наставити и убудуће.
Навела је да је од 2015. године ГСП "Београд" почео да набавља аутобусе са ниском емисијом гасова, односно Еуро 5 и Еуро 6 стандард, а од 2016. године и електричне аутобусе.
Брнабић је рекла и да су 2014. године почело са изградњом филтера за одсумпоравање на термоелектранама, да је 2017. године уграђен такав филтер у Блоку Б термоелектране "Костолац" што је, додала је, значајно допринело да се смањи ниво емисија штетних честица у Београду, али и околини.
Додала је да ће 2023, 2024. године бити завршени филтери за одсумпоравање и на Блоку А и на блоку Б термоелектране "Никола Тесла".
Брнабић је рекла да се завршава решавање проблема градске депоније Винча и емисије метана у ваздух што је, додала је, један од најштетнијих загађивача у Београду.
"Неко се сетио животне средине 2021. године, а ми смо се животне средине сетили 2014. године и на локалу и на републичком нивоу. Те године смо кренули да ширимо топло-далековод и мрежу централног грејања, да гасимо индивидуална ложишта, пребацујемо јавне објекте са мазута на гас, градимо системе за одсумпоравање на нашим термоелектранама и 2016. да купујемо електрична возила", рекла је Брнабић и додала:
"Драго ми је да данас, када промовишемо другу еколошку линију у Београду можемо да се подсетимо свега што смо урадили и кажемо да је екологија изузетно важна тема, али је за неке она важна од 2021. године, а за нас од 2014. године".
Министар за заштиту животне средине Ирена Вујовић честитала је Београђанима на новој еко линији и захвалила руководству Града што се труде да донесу различите мере како би поправили стање животне средине.
"За нас је свака мера за побољшање квалитета ваздуха једнако важна. Влада Србије је и ове године донела уредбу на основу које субвенционишемо куповину електро и хибрид возила. Возила на електрични погон не загађују околину и драго ми је што из године у годину расте интересовање правних и физичких лица за субвенције", рекла је Вујовић.
Додала је да је током прошле године уз субвенцију државе купљено више од 500 нових еко возила, а да су ове године обезбеђена још већа средства у те сврхе - 150 милиона динара.
Вујовић је нагласила да је одржива мобилност део Зелене агенде чијим циљевима је ресорно министарство посвећено.
"Министарство на чијем сам целу формирало је и радну групу која има 66 чланова из 18 институција и бави се имплементацијом Декларације из Софије. Спровођење Зелене агенде и достизање европских стандарда у области заштите животне средине наши су приоритетни задаци и на томе се посвећено ради", рекла је Вујовић.
