"Данас одговорном и храбром државном потликом коју предводи Александар Вучић настојимо да та тај круг несеће, историје муке, страдања, неизвесности приведемо некако крају, настојимо да не заборављајући прошлост поставимо телмеље другачије будућности у којој деца могу мирно да уживају и детињству, у којој њихови родилтеји могу да створе нешто што неће бити срушено", рекла је Брнабић.
Ту будућност, како је нагласила не гради Србија која пристаје на све и која је спремна на понижења.
"Сасвим супротно, ту будућност може да изгради Србија која је јача него што је икада била, поносна, храбрабра, која води самосталну политику у складу са својим интересма и интересима свог народа и свих који у њој живе", рекла је она.
Премијерка је нагласила да је требало много труда и времена да Србија постане таква земља, да почне да побеђује и верује у себе.
Требало је много времена да се пробуди и отресе неправде, види јасан пут испред себе, рекла је Брнабић и нагласила да је за то што је Србија таква залсуга Александра Вучића али и свих грађана и свих који су у такву портику и такву Србију вреровали.
То је Србија, како је нагалсила, која је довљно јака и самостална да ствари наизва правим именом и не користи еуфемизме да ублажи злочине чињене над њом.
"Погорми за нас никада више неће бити немири, нити агресије интервенције, једино таква Србија има шансу, снагу и визију да зашти своје нациоанлне интересе и заштити своју прошлост и утре пут чак и када делује да га нема, за бољу и успешнију бдуност", рекла је она.
Слаба је била, како је нагласила Србија која није смела да назове злочине правим именом да не би уведила оне који су их поцинил.
"Била је то Србија без самопоштовања због којег није могла да верује ни у себе ни у своје људе", рекла је Брнабћ и оценила да су биле тужне политичке елите "које су само да би се додвориле страним актерима ослободиле 1.891 албанског екстермисту и неке од најмонструознијих злочинаца на слободу, које су ћутале 1999. 2004. 2008..."
Данас је сивима у Србији и свету и онима који нас воле и који нас не воле и који хвале и они који критикују Вучића јасно да никаквих олуја и погрома српског народа више неће бити и да би данас у оваквој Србији такви злочини били немогући.
"Та времена су прошла, Србија висе не забија главу у песак, јер није способна да уради више од тога. Никада више не смемо да допустмо да Србија буде слаба да не можемо да обезбедимо опстанак свог народа на КиМ", рекла је она.
Брнабић је нагласила да су наши захтеви и очекивања раицонлани да су наш национални интерес мир и стабилност како за нас тако и за све дурге за који делимо овај део Европе.
"Не жеилмо да главно обележје српско-албанских односа буде исчекивање конфликта. Ниједан народ не може да оставари пун потенцијале у атмосфери сталне мржње и неповерења. Важно је да ту страницу истотије покушамо да затворимо и отворимо будуће у којима ћемо бити упућени једни на друге и вођени заједничким интересом", рекла је она и нагласила да то не изгледа једноставно, али да је то пут без праве алтернативе.
Нагласила је да су наше црвене линије апослутно јасне када је реч о Косову и Метохији и наша спремност на дијалог и на мрино решавање несуглсица израз је наше снаге и одговорности а не колебања и слабости.
Додала је да Србија на неке ствари никада моћи да пристане али ће наставити да себи и сивма у региону буде боље.
Облелжавању Дана сећања на погром на Косову и Метохији, који се догодио 17. марта 2004. године у Народном позоришту присуствовали су председник Скупштине Србије Владимир Орлић, министри Никола Селаковић, Ђорђе Милићевић, Томислав Жиманов, Јелена Беговић, Дубравка Ђедовић, Михаило Јовановић, Дарија Кисић, Раде Баста, директор Канцеларије за Косово и Метохију Петар Петковић, народни посланици, представници Града Београда и у име градоначленик саветник градоначленка Ратко Дмитровић.
Свечаности су присуствовали и представници војске Србије, СПЦ и верских заједница, борачких удружења, дипломатског кора, међу којима и амбасадор Русије Александар Боцан-Харченко, као и породице страдалих.
Током насиља на КиМ 17, 18. и 19. марта 2004. убијено је најмање 27 особа, од којих 16 Срба, повређене су стотине Срба, као и десетине припадника међународних снага који су се сукобили с локалним Албанцима штитећи нападнуте и њихову имовину и храмове.
Током погрома порушено је, колико се зна 935 српских кућа и запаљено 35 верских објеката, укључујући 18 споменика културе, међу којима и древна црква Богородице Љевишке.
Према подацима Епархије рашко-призренске СПЦ, из априла 2004, укупан број уништених црквених зграда током погрома марта 2004. је био близу стотину.
Међународни тужиоци и судије на Косову и Метохији процесуирали су седам случајева уништавања цркава и 67 особа је осуђено.
Погром албанских екстремиста над Србима 17, 18. и 19 марта 2004. на Косову и Метохији осудили су тада Савет безбедности УН, као и Европска унија.
