Министарка за европске интеграције Јадранка Јоксимовић изјавила је да ти подаци показују да се наставља тренд стабилне натполовичне подршке грађана европским интеграцијама, будући да су и у претходне две године одговори на питање били готово идентични.
Она је истакла да се од 2014. године, кроз истраживања које Министарство спроводи два пута годишње по стандарду Евробарометра, на референдумско питање о чланству Србије у ЕУ, позитивно изјашњавало 46, па 44 одсто грађана, а 2017.
је поново почео тренд натполовичне подршке, 49 и 52 одсто. У 2018. години забележено је 55 процената у оба истраживачка периода, а у првој половини 2019. године 53 процента.
За 48 одсто испитаника у последњем истраживању, чланство у ЕУ било би корисно за Србију, а грађани појам ЕУ повезују са већим могућностима за запошљавање и бољом будућношћу за младе (по 16 одсто), могућности путовања унутар ЕУ (15 одсто) и уређенијим друштвом (10 одсто).
Као најзначајнију реформу која има најпозитивнији утицај на њихов свакодневни живот, испитаници виде борбу против корупције (19 одсто), а потом следе реформа здравственог система са 17 одсто, боља заштита људских права, као и реформа правосуђа, са по 13 одсто.
Готово сваки трећи грађанин Србије зна за бар један пројекат финансиран из ЕУ фондова (њих 31 одсто) и то најчешће за пројекте из области заштите животне средине (15 одсто), образовања (14 одсто) и здравства (12 одсто).
И у овом истраживању највећи проценат грађана, њих 62 одсто, сматра да би односе Београда и Приштине требало решавати независно од очекивања ЕУ и процеса европских интеграција.
Истраживање "Европска оријентација грађана Србије" рађено је према стандарду Евробарометра и да је у њему учествовало 1.050 испитаника старијих од 18 година.
