Чотрић је истакао да је Броз примљен у чланство тадашње Српске академије наука 11. новембра 1948. године под огромним политичким утицајем и притиском власти на руководство Академије.
Председник Југославије и Комунистичке партије ни почему није заслужио ни тада, ни касније да буде у друштву Јосифа Панчића, Јована Цвијића, Николе Тесле, Михајла Пупина, Милутина Миланковића, Иве Андрића, Исидоре Секулић и других великана који су својим делима задужили и српски народ и човечанство, навео је Чотрич, преноси СПО.
Он је додао да је Броз био скромног знања и још скромнијег образовања, да се није остварио у професијима којима се бавио, да је на политичком плану успоставио једнопартијску диктатуру, а у економији планску привреду и самоуправљање које су негирали и теорија и пракса.
Брозов режим дозвољавао је само марксистички поглед на свет у науци и уметности и забрањивао је другачије радове и прогањао је слободномислеће ствараоце. Броз је владао на штету Србије и српског народа, доводећи их уставним и правним решењима у положај неравноправности и дискриминисаног народа, посебно у Хрватској, БиХ, Црној Гори и покрајини Косово, навео је Чотрић.
Он је подсетио да је Српска краљевска академија је својевремено, упркос притисцима, одбила да у своје редове прими краља Милана Обреновића.
Зато верујем да ће садашњи састав САНУ одузети звање академика Јосипу Брозу Титу и исправити велику неправду и понижење учињено пре 70 година српској науци и уметности, па и целом српском народу, закључио је Чотрић у отвореном писму председнику САНУ.
