Јавном слушању су присуствовали и представници цивилног сектора, а Дачић је поновио процедуру за промену Устава и информацију да је за 8. јун заказао пленарну седницу.
Посланици ће на пленарној седници одлучивати да ли ће прихватити Предлог владе о промени Устава и ако буде прихваћен Одбор за уставна питања и законодавство предложиће конкретне промене, односно посао је одбора да напише амандмане.
“О тим амандманима ћемо се изјаснити, а након тога у року од 60 дана требало би да буде одржан референдум на којем ће се изјаснити грађани”, рекао је Дачић.
Дачић напомиње да у међувремену треба да се промени Закон о референдуму, зато што постојећи није усклађен са Уставом, иако је то требало да се уради годину дана од дана доношења Устава.
Објаснио је да је укинута одредба претходног Устава из 90-тих година по којој је за промену Устава било потребно да изађе и гласа више од половине свих бирача.
Новим Уставом је, подсећа, та одредба укинута, односно проценат изашлих није услов, већ је потребно само да гласа већина изашлих.
“Закон о референдуму још није промењен и у томе се касни 14-15 година”, упозорио је.
Казао је и да се неће прекинути са јавним расправама 8. јуна за када је заказана пленарна седница, додајући да ће то на наки начин бити почетак даљих расправа о конкретном тексту.
“Требало би да уложимо максималне напоре да постигнемо најбоље решење са којим би били сагласни и представници власти, али и предстваници струковних удружења, цивлиног сектора, ЕУ…Чекаће нас напоран рад”, поручио је председник парламента.
Према његовим речима, намера серије јавних слушања је да се у поступак промене Устава укључе сви релевантни друштвени фактори, да се чују њихови ставови и предлози и да се на тај начин обезбеди што је могуће већа сагласност око будућег текста Устава.
“Ми ћемо наставити да разговарамо са свима који могу да помогну да дођемо до неких решења, имаћемо разговоре и ван Београда, у Нишу, Новом Саду и Крагујевцу”, рекао је Дачић.
Он је још једном указао да се процедура промене Устава Србије односи на одредбе из области правосуђа, конкретно односи се на начин избора носилаца правосудних функција.
“То је наша обавеза која проситиче из преговарачког процеса за приступање ЕУ, али још више наша унутрашња потреба да добијемо још већу заштиту и једнакост грађана пред законом и чвршће гаранције за независност правосуђа”, истакао је Дачић.
