Учесницима ће се, како је најављено, обратити председник Покрајинске владе Игор Мировић и изасланик председника Републике Србије Никола Селаковић.
Реч је о најзначајнијим датуму од пре више од једног века, не само за Војводину него и целу Србију, јер је тог 25. новембра једногласном одлуком посланика Велике народне скупштине у Новом Саду промењен ток историје на овим просторима и створена политички модерна Србија с најважнијим одликама парламентаризма и демократичности.
Једногласну одлуку о присаједињењу Баната, Бачке и Барање донело је 757 делегата Велике народне скупштине. Они су изабрани у 211 општина на народним зборовима акламацијом, узвикивањем, значи без појединачног гласања. На тим народним зборовима који су организовани након распада Аустроугарске монархије и победе српске војске у Великом рату у градовима и селима, биран је један посланик на 1.000 грађана. Међу изабраним посланицима је било 578 Срба, 84 Буњевца, 62 Словака, 21 Русин, шест Немаца, три Шокца, два Хрвата и један Мађар.
Тако сазвана скупштина је била посебна по демократичности и вишестраначности јер су одлуку о присаједињењу једногласно донели и радикали и демократе. Велики свенародни збор, одржан у некадашњем „Гранд хотелу”, у самом центру Новог Сада, био је посебан и због тога што су и жене имале право да гласају. Оне су биле међу првима у Европи с правом гласа, с обзиром на то да су године 1918. право гласа у Европи имале само жене у Данској, Норвешкој и Енглеској, али је у Енглеској то право припадало искључиво женама старијима од 30 година, односно онима које су прелазиле имовински цензус, или имале факултетску диплому.
Уручење покрајинске награде и покрајинских признања
На Свечаној академији у СНП-у, поводом обележавања 101. годишњице присаједињења,први пут биће уручена уручена Покрајинска награда и прокрајинска признања.
Комисија за доделу Покрајинске награде и признања једногласно је донела одлуку да Покрајинску награду „Михајло Пупин” за 2019. годину додели академику Миру Вуксановићу за дугогодишњи рад, лично залагање и изузетне резултате, чиме је дао трајан допринос развоју Војводине. За изузетне резултате у спорту покрајинско признање „Момчило Тапавица” припало је кошаркашу Николи Јокићу, а признање за резултате у привреди „Лазар Дунђерски” биће уручен Петру Матијевићу. За изузетне резултате у образовању признање „Ђорђе Натошевић” биће уручено просветном раднику Атили Вајди, док је добитница признања „Милица Томић” за равноправност полова кординаторка Женске парламентарне мреже у Скупштини Војводине Миа Страјин. Признање „Фехер Ференц” за резултате постигнуте у култури ће бити уручено пијанисткињи Рити Кинки Радуловић.
Комисија је донела и одлуку да се покрајинско признање „Људовит Мичатек” из области људских и мањинских права додели Игору Јурићу, оснивачу Фондације „Тијана Јурић”, али њему ће признање бити уручено 10. децембра, на Међународни дан људских права.
На Великој народној скупштини било је седам посланица: Милица Томић из Новог Сада, Марија Јовановић из Панчева, Мара Малагурски, Анастазија Манојловић, Манда Сударевић, Катица Рајчић и Олга Станковић из Суботице. Њихови портрети су постављени у Музеју присаједињења у Новом Саду, који је отворен прошле године на обележавању 100-годишњице присаједињења. У историји српског народа ретки су догађаји који су довели до таквих разултата до каквих је довела Велика народна скупштина 1918. и ретки су историјски догађаји који су отргнути од заборава и дочекују обележавање годишњице више од једног века.
– Историјски значај присаједињења траје и данас, иако однос према том важном догађају у прошлости није био као данас – рекао је раније председник Покрајинске владе Игор Мировић.
Он је на једној трибини уочи обележавања 100 годишњег јубилеја присаједињења такође казао да у претходним деценијама није било лако доћи до књига које говоре о 25. новембру 1918. Мировић је, међутим, напоменуо и то да је било и позитивних примера, попут оног из 1992, када је у Скупштини града Новог Сада иницирано обележавање 9. новембра, Дана ослобођења града у Великом рату и 25. новембра, тако да је годину касније, односно 1993, на кућу Јаше Томића у Дунавској улици постављена спомен-плоча.
– У Војводини су се такви датуми увек обележавали некако стидљиво, што значи да је репресија комунистичког система била прилично сложена. Није дозвољавала да се о томе говори превише – истакао је председник Покрајинске владе.
Данас више није тако. Скупштина Војводине је пре више од годину, на предлог Покрајинске владе, донела одлуку о свечаном обележавању датума значајних за Војводину, међу којима се по важности истиче 25. новембар. На тај начин су ти значајни датуми први пут уведени у институцију система.
Е. Марјанов
У Руми је јуче обележена 101. година од присаједињења Срема Краљевини Србији, када је 24. новембра 1918. године у кући Жарка Миладиновића одржан Велики народни збор. Делегација румске општине положила је венац на споменик Жарку Миладиновићу подигнут у центру Руме. Овај дан није значајан само за становнике општине Рума, за Срем, већ и за Србију и читав српски народ, поручили су председник општине Рума Слађан Манчић и председник СО Рума Стеван Ковачевић.
– Сто једну годину од тог значајног датума свима је јасно колико је велики визионар био др Жарко Миладиновић – казао је Манчић. – Иза Руме је век константног напретка, који нису омеле ни бројне недаће које су задеселе наш народ.
Др Жарко Миладиновић је рођен у Ердевику 1862. године, правне науке је завршио у Београду, где је и докторирао. Најактивнији, и као адвокат и као политичар, био је у Руми. Стога га Румљани и сматрају једним од својих најистакнутијих грађана.
