“Ако хоћеш да знаш колика ти је вера, а ти гледај колика ти је брига. Велика брига значи мала вера, а велика вера значи мала брига. Савршена вера - потпуна безбрижност.” Свети владика Николај Велимировић
Најмоћније државе света Русија и САД хришћанство су вратиле у јавну сферу! Русија је недавно изменила Устав Руске Федерације и његову допуну амандманом којим се предлаже увођење у исти Бога и вере који симболишу историјски континуитет развоја државе и чувања сећања на претке, а САД су прогласиле 7. мај америчким Националим даном молитве. Овога пута пред Србијом није дилема да ли подржати америчку или руску позицију, већ да ли следити исти онај вредносни пут који су званична Москва и Вашингтон изабрали у борби против обезбожених вредности новог светског поретка.
Русија и Сједињене Америчке Државе све чешће повлаче идентичне потезе у унутрашњој и спољној политици, па тако ни овај талас рехристијанизације не треба посматрати тек као коинциденцију. Имајући у виду да живимо у земљи у којој се више од 90 одсто људи декларише верницима и да већина становништва проповеда неку од великих светских религија, Србија такође треба да направи исте промене у Уставу Републике Србије и Статуту АП Војводине како би се исправила деценијска неправда нанета првенствено деловањем богоборачког комунистичког режима. Последња дешавања узрокована корона вирусом и ратом у Украјини показала су сву немоћ људског рода пред „вишом силом“ и нацистичком идеологијом и подсетила нас да наши преци нису без разлога стремили ка небу и прослављали име Божије и у добру и у злу, и у победи и у поразу.
Према попису у Републици Србији атеисти су чинили 1 одсто становништва, али је тај број био нешто већи ако рачунамо категорију неизјашњени и остали који су чинили 5 одсто наше популације, што значи да имамо око 94 одсто верника. Српску државу стварали су свеци, а ослобађали је људи који не само да нису негирали значај вере, већ су је чврсто везивали за устав и државу. Тако је чланом 31. Устава Кнежевине Србије источно-православна вера проглашена владајућом вером. Србија и Русија имале су идентично искуство током доба комунизма, када су безбожне власти из Београда и Москве рушиле цркве, затварале свештенике и монахе, а грађане свих вера суптилно терале на принудни атеизам. Са друге стране, најмоћнија и најмодернија земља данашњице какве су Сједињене Америчке Државе увек је имала у својој јавној сфери посебно место за Бога и религију, где нам је свима добро позната церемонија полагања председничке заклетве на Библији.
Имајући у виду ове историјске чињенице, сада је дошло време да се направи један велики заокрет и да се слобода вере и улога цркве на овим просторима постави на место на којем и припада, од Устава Србије до Статута Војводине, где би се увео појам Бога што би свакакао подржале и све националне (и хришћанске) заједнице које живе у покрајини попут Мађара и Словака. С обзиром да химна државе Србије носи назив ''Боже правде'' и да се у њеним речима помињу Бог и вера у Бога, зашто и саставни део Устава и Статута АП Војводине не би било веровање у Бога, јер без обзира што у нашој земљи живе бројне националне мањине и припадници других религија, то не значи да се крше било чија грађанска и верска права, пошто и све друге религије, баш као и православље, говоре о љубави према Богу и веровању у њега. На тај начин би се симболично изразило јединство српског народа, вере и државе, али и повезаност са свим осталим народима и националним мањинама који живе у Србији, а који такође у својим религијама проповедају веру у Бога.
Не смемо заборавити да је хришћанство, односно вера у Бога у ширем смислу оно што нас све на овим просторима спаја. Србија треба и да, угледајући се на пример Сједињених Америчких Држава, установи Национални дан молитве, када би сви грађани који то желе, на тај дан, могли да се моле појединачно или у групи, оснажујући своју веру и повезаност са Богом. Национални дан молитве у Србији ојачао би дух заједништва нације и припадност држави, посебно у кризним и тешким временима, баш као и што се у Америци практикује током њихове историје. Доношењем посебног закона и прогласом председника Србије, сваке године обележавао би се тај дан у нашој држави, а у ванредним ситуацијама попут данашње посебно би се истицао значај молитве и окренутости Богу, када нама је потребна додатна духовна снага, мудрост и истрајност.
Како је то мудро рекао Лукијан Мушицки: “У добру сложни буд’те! Прут сам слаб, у снопу јак
