У закључцима усвојеним првог дана самита у Бриселу наводи се да Европски савет ”потврђује хитност постизања опипљивог напретка у решавању отворених билатералних и регионалних спорова” на Западном Балкану, измеђуосталог и ”кроз дијалога Београда и Приштине, а у циљу "нормализације односа Србије и Косова".
Текст закључака понавља ”недвосмиселну подршку ЕУ перспективи чланства Западног Балкана”, али и подсећа на значај реформи на Западном Балкану, првенствено у области владавине права, а посебно оних који се односе на независност и функционисање правосуђа и борбу против корупције.
Партнери из региона се позивају и да гарантују ”права и једнак третман припадника мањина”.
Европски савет позива на ”брзо решавање преосталих отворених питања” у разговорима између Севрене Македоније и Бугарске, а у циљу покретања приступних преговора без даљих одлагања.
Наглашава се и ”спремност Европског савета да одобри статус земље кандидата за БиХ” и у том циљу позива Европска комисија да представи извештај у примени 14 кључних приоритета постављених тој земљи.
БиХ се позива да примени обавезе из политичког договора постигнутог 12. јуна 2022. гдоине у Бриселу, што би ”земљи омогућило напредак на европском путу”.
Након усвојених закључака о Западном Балкану и одобрених кандидатских стауса за Украјину и Молдавију, ЕУ лидери настављају вечеру у Бриселу на којој ће бити речи о даљој подршци Украјини у рату са Русијом, односима са Турском, а размениће се и мишљења о предлогу француског председника, Емануела Макрона, о формирању европске политичке заједнице.
Петак, други дан самита ЕУ, традиционално ће бити посвећен разговорима о Еврозони, а лидерима ЕУ ће се у Бриселу прикључити и председница Европске централне банке, Кристин Лагард и председавајући Еврогрупе, Паскал Донахју.
