Француски председник Емануел Макрон доспео је на насловне стране прошле седмице када је предложио да би безвизни режим за тзв. Косово могли да ревидирају Париз и Берлин, уколико Приштина не реши текуће напетости на северу Косова и Метохије и у дијалогу са Београдом.
Међутим, како наводи Еурактив, позивајући се на извор близак немачком министарству иностраних послова, Немачка ће се држати првобитног временског оквира, што указује на разлике у ставовима Берлина и Париза.
Немачки канцелар Олаф Шолц, у међувремену, није давао сличне јавне изјаве.
На питање да ли су се Макрон и Шолц заједнички договорили о могућој ревизији система либерализације визног режима, извор је рекао да се Немачка држи усвојених прописа ЕУ у априлу ове године, а према којима ће грађани тзв. Косова убудуће бити изузети од визног режима за краће боравке у шенгенској зони (до 90 дана у року од 180 дана).
То ће ступити на снагу 1. јануара 2024, рекао је извор, наводећи да то значи да ће све земље Западног Балкана тада бити подједнако изузете од визног режима за краће боравке у шенгенском простору.
Еурактив указује да је Макроново укључивање Немачке у његову изјаву направљено без сагласности Берлина.
У међувремену, известилац за тзв. Косово у Европском парламенту, Виола фон Крамон, затражила је да либерализација визног режима не буде повезана са дијалогом Београда и Приштине.
Председница привремених приштинских институција Вјоса Османи рекла је, поводом Макроновог ултиматума, да ће, уколико такав корак буде предузет, дијалог Београда и Приштине бити уништен заувек.
Османи је рекла да би то биле казнене мере против народа и да очекује од ЕУ да укине казнене мере против тзв Косова, преноси Еурактив.
Председник Србије Александар Вучић и премијер привремених приштинских институција Аљбин Курти требало би да се састану у Бриселу 14. септембра након вишемесечних застоја у дијалогу након недавног заоштравања односа Београда и Приштине.
Према тзв. Косову ЕУ је увела мере након што су се повећале тензије на северу Косова и Метохије.
Срби су бојкотовали локалне изборе на северу КиМ одржане у априлу на којима су изабрани Албанци за градоначелнике са излазношћу мањом од четири одсто, а након што су градоначелници ушли у просторије општина, Срби су организовали протесте на којима је дошло до сукоба са тзв косовском полицијом, што је повећало тензије.
