Савет упозорава на регионалне тензије међу којима су и односи Србије са Црном Гором, Хрватском, али и питање положаја Српске православне цркве.
У анализи односа Београда и Подгорице констатује се да две стране имају традиционално "блиске везе", а да "преклапање етничких и релогиозних идентитета", које карактерише припаднике два правослана словенска народа, ствара "јаке друштвене и политичке везе".
"Ипак, ови односи нису без проблема. Неколико питања повремено ствара размирице, а то су црногорско признање независности Косова, забрана грађанима Црне Горе да имају двојно (српско) држављанство, као и улога СПЦ у Црној Гори", оцењује се у извештају.
У тексту се наводи да је недавно доношење Закона о слободи вероисповести, који подразумева, како пише у извештају, прелазак највећег дела власништва над црквеном имовином у руке црногорске државе, изазвао велике тензије.
"Венецијанска комисија Савета Европе поздравила је нацрт овог закона као важан допринос позитивним променама већ засатрелог законодавства у овој области", напомиње се у извештају.
Додаје се да СПЦ није званично регистрована у Црној Гори, не плаћа порезе, нити црногорске власти имају увид колико свештеника је активно у земљи.
"Нови закон неће отерати СПЦ из Црне Горе, чак и у случају да не може да докаже власништво над имовином. Црква неће изгубити своју имовину у функционалном смислу, али ће држава стећи бољи увид и контролу", закључује се у тескту ЕЦФР.
Европски савет за спољне односе (ЕЦФР) је, иначе, удружење које анализира приоритете и изазове спољне политике ЕУ.
У својој последњој анализи "Зашто је ЕУ чланство и даље важно на Западном Балкану" савет наглашава важност решавања билатералних спорова међу земљама Западног Балкана како би оне напредовале на путу ка чланству у ЕУ.
"Они који желе чланство у ЕУ морају да реше отворена питања као део процеса притупања. То се показало као снажан инструмент. Решавање билатералних проблема кључно је управо на Западном Балкану, где их има много", наводи се у извешатају ЕЦФР.
Извештај, који потписује Беата Хуска, дефинише бројна отворена билатерална питања у региону, међу којима су и односи Северне Македоније са Грчком и Бугарском, Хрватске са БиХ и Црном Гором, БиХ са Србијом и Албаније са Грчком.
