Директор агенције "Фактор плус" Владимир Пејић каже за Блиц да нема великих промена када је реч о рејтинзима у децембру у односу на претходне месеце, те да су напредњаци и даље најпопуларнија странка у нашој земљи.
"Напредњаци имају нешто више него што су освојили на изборима. И даље важи да рејтинг 'вуку' из популарности свог лидера. Занимљиво је да је лични рејтинг Александра Вучића већи од збира рејтинга напредњака и социјалиста", наводи Пејић.
Када је реч о рејтингу СПС, Пејић каже да је стабилан и сличан ономе што су освојили на изборима, додајући да баш као и СНС, велики део "вуку" из популарности свог лидера.
Према његовим речима, Зелене странке задржале су своје позиције и како су показали и априлски избори, боље стоје у Београду него у другим крајевима Србије.
Анализирајући рејтинг десно оријентисаних странака, Пејић оцењује да су странке деснице у благом паду и наводи да у збиру оне имају мању подршку него што су имале на априлским изборима.
"То можемо тумачити кроз њихов пасиван став око тема Косова и Русије. Осим Двери које се повремено појаве, а чак се и они оглашавају и на неке друге теме, остали се углавном оглашавају када их медији зову, а не на своју иницијативу. Могуће је да су свесни озбиљности ситуације и да код њих постоји страх од могућих дешавања", објашњава Пејић.
Говорећи о рејтингу Странке слободе и правде, Пејић истиче да се последњих неколико месеци не мења драстично, наводећи да је лидер те странке Драган Ђилас имао одређени пад подршке након избора и одласка код Вучића на разговоре, али да се то зауставило и да га подржавају они који се са тим његовим поступком не слажу.
"И Народна странка је у новембру и децембру на ивици цензуса. Код њих је проблем што није јасно јесу ли проевропска странка или национална. У једном тренутку делује да су окренути Европи, а онда направе велики скуп и декларацију са странкама деснице. То може да збуни гласаче", казао је Пејић.
Додаје да "Срце", покрет Здравка Поноша, има подршку од два одсто и да је тај постигнут резултат захваљујући његовом имену и на "крилима" доброг резултата који је остварио на председничким изборима.
Истраживање је показало и да када би се данас одржавали парламентарни избори на њих би сигурно изашло 40 одсто грађана, 37 одсто не би, док би 23 одсто до последњег тренутка остало неодлучно.
Када је реч о излазности, он каже да је за ову фазу изборног циклуса она очекивана, јер су избори одржани пре осам месеци.
"Ово је коректан проценат оних који би изашли на изборе. Нема превелике заинтересованости, али ни елемената бојкота", истиче Пејић.
