Гојковић: Захтевна година за нама, нисам се уплашила притисака

Година која је за нама била је политички захтевна за рад Народне скупштине.
maja gojkovic, Tanjug
Фото: Tanjug

И поред тога, могу са задовољством да кажем да смо је успешно завршили усвајањем буyета за 2018. у законском року – изјавила је у разговору за „Дневник“ након завршетка јесењег заседања парламента предеседница Народне скупштине Маја Гојковић.

Нагласила је да се „радило у доста политички компликованим условима, уз велику опструкцију појединих опозиционих посланика”. Како је додала, „и не само опструкцију, било је и вербалних, на крају и физичких напада”. Сматра да се парламент нашао под пристицима због „немоћи опозиције, која нема никаве аргументе које би понудила грађанима”.


Будимо хумани

– Читаоцима „Дневника” пожелела бих лепу, срећну и здраву 2018. годину, да уживају у сваком слободном тренутку, јер их све мање. Желим им да то слободно време троше на неке лепе ствари, да буду хумани, солидарни и дам, кад год су прилици, учине неко добро дело – поручила је Маја Гојковић.


– Па видите да на свим изборима пролазе врло лоше! Кандидат скоро читаве опозиције на председничким изборима Саша Јанковић имао је готово 40 одсто мање гласова од председника Србије Александра Вучића. Бес и немоћ, што грађани не желе Сашу Јанковића и оне који су га подржали на челу Србије, покушали су да пресликају, фингирајући некакве протесте чланова својих изборних штабова по улицама Беогарада, и нешто мало, делимично у Новом Саду.

Не псујем, не вичем, не снимам никог, не упадам у туђе кабинете, не ударам људе, не идем по одборима да бих снимала

И наравно, после неких десет дана протеста „ингениозно” су се сетили да затраже оставку председника Скупштине, мислећи да ће направити кризу и тиме уценити председника државе Александра Вучића да додели мандат премијера Саши Јанковићу. Мене то није изненадило, нити ме нешто посебно уплашило, зато што Саша Јанковић, Вук Јеремић, Драган Ђилас, Шутановац, Зоран Живковић, „Двери“ и не знам ко је све ту био по улицама Београда, нису приказали ништа ново у свом политичком деловању. Исти су 2000. упали у Народу скупштину и запалили је. Само сам се плашила да поново не покраду уметничке слике, оне које су преостале. А да ли ћу ја бити председница Скупштине или не – о томе не одлучују они, него пленум. Посланици који подржавају рад Владе Србије не желе да се та њихова иницијатива стави на дневни ред јер је то све била једна велика аматерска представа – казала је Маја Гојковић

Тешко да се неко може сетити да је у новијој историји парламентаризма некоупаоу кабинет председника Скупштине, како то коментаришете?

– Није се то десило никада, чак и када су ово здање спаљивали, у њему није било ни председника парламента ни посланика. „Двери” су показале своје право лице, а на изборима су се представљали као некакви заступници и заговорници породичних вредности. На крају је испало да они виде породичну вредност и поштовање тако што ће показати насиље према жени која им се супротстави. Сећате се да су напали чланицу РИК-а, новинарке ТВ „Пинк”, па мене у мом кабинету док сам радила за писаћим столом… Па су напали чланове мог кабинета, секретарице, уследио је физички напад на председника Одбора за административна и буyетска питања. Од те посланичке групе може свашта да се очекује. Поражавајуће је нереаговање посланика опозиције којима се, изгледа, допада такав манир „Двери”.

Како вратити парламент у нормалне токове, да за говорницом предњаче дијалог и размена мишљења?

– Када би они имали некакав политички програм, чули бисмо шта је то боље или другачије од политике СНС-а, коју предводи председник Србије, који је добио 56 одсто поверења грађана. Да можемо да чујемо њихов став поводом било којег крупног политичког питања у овој држави, парламент би другачије изгледао. Нисам чула ниједну идеју посланичких група опозиције, а при томе кажу за себе да су алтернатива власти. Нормално је да онда само устанеш и извређаш председника парламента, кажеш све што можеш најгоре о председнику државе и његовом брату, деци, родитељима чак. На то се свела опозициона политика – на гомилу лажи и увреда. И, што је новина, само нешто снимају мобилним телефонима. На шта то личи ? То је пресија, као да учествујемо у „Великом брату”, а не у озбиљној дебати. И када су код мене у кабинет упали посланици „Двери”, тобоже спонтано, они су се појавили с упаљеном камером.

Јанковић, Јеремић, Ђилас, Шутановац, Живковић, „Дверии не знам ко је све ту био по улицама Београда, нису приказали ништа ново у свом политичком деловању. Исти су 2000. упали у Народу скупштину и запалили је. Само сам се плашила да поново не покраду уметничке слике, оне које су преостале

То значи да су дошли с намером да снимају инцидент. И онда се чудимо што има насиља у друштву, када га посланици „Двери” промовишу, а посланици ДС-а и ЂБ-а их подржавају у томе и тапшу. Не псујем, не вичем, не снимам никог, не упадам у туђе кабинете, не ударам људе, не идем по одборима да бих снимала. Нисам никакав проблем ја, јер седнице водим на исти начин као и прошлом сазиву, него су у парламент ушли други посланици, који су једва некако напабирчили тих пет одсто. Кога они заступају, то ми је велика енигма. Који је то део нашег друштва који смо ми толико наљутили да хоће у клупама неке силеyије и псоваче.

Значи ли то да ванредни парламентарни избори нису више тема за СНС?

– СНС је имао седнице Председништва и ГО, било је различитих мишљења. Неки су тражили истовремено одржавање парламентарних и београдских избора. На Главном одбору је победио, са свега неколико гласова против, предлог и став Вучића да су интереси Србије на првом месту и да је боље да имамо само изборе за Скупштину Београда. Након тога нисмо имали страначке састанке на којима смо разговарали о некој другој опцији.

Могу ли београдски избори скупштинску говорницу подредити предизборној кампањи?

– Колико видим, опозициони посланици, ови који подржавају Драгана Ђиласа, Драгана Шутановца, Весну Ракић Водинелић, кренули су у кампању још од када смо стартовали с јесењим заседањем, почетком октобра. Ни о чему другом и не причају осим о београдским изборима. Мислим да је делимично такво понашање везано за њихова очекивања да ће грађани подржати силеyије и насилнике, а не људе који раде и који су спасли Београд од банкрота. Београђани могу бити поносни што имају таквог гадоначелника као што је Синиша Мали. Уместо макете Теразија, које је подизала ранија власт за 500.000-600.000 евра, данас имамо праве зграде до челика и бетона. То је велика разлика.

Имали смо занимљиву ситуацију да је невладина организацијаЦртастала на црту парламенту, затамнивши сајт незадовољна током дискусије о амандманима на буyет. Због чега је до тога дошло?

– Споразум с том организацијом је раскинут. Немам шта више да коментаришем. Нису били у праву. Имали смо споразум да они омогуће грађанима, у сарадњи са Скупштином, доступност одређеним документима везаним за наш рад. Али они су, не обавештавајаћи било кога у парламенту, затамнили свој сајт и дали политички коментар зашто су то урадили. Ако су они отворени парламент, немају право да га затамне, нека грађани Србије сами закључе да ли је парламент отворен или није. Пре месец дана, на заседању Интерпарламентарне уније, која је под окриљем УН, Скупштина Србије изабрана је као пример добре праксе отворености. Ту су сви парламенти света, сигурно ми нисмо могли утицати на читаву међународу заједницу. То све говори о нашем раду, а „Црта” нека каже због чега и коме полаже рачуне и зашто мора то да ради.

Светлана Станковић

Спремно и пенкало

Ви расписујете београдске изборе, јесте ли разговарали у СНС-у о термину и тиму?

– О тиму се најпре разговара у оквиру Градског одбора СНС-а, а о томе ћемо разговарати и на Председништву када буде дошло време. Законски рокови су јасни – крајњи рок за њихово одржавање је 23. март. Пошто је то радни дан, онда је последњи датум недеља, 18. март. Спремна сам, хемијску оловку и пенкало имам, стоје на столу, и што се мене тиче, нема никавих проблема.

Деда Мраз и прва кафа

Како ћете провести божићне и новогодишње празнике? С ким ћете попити прву кафу у 2018. години?

– Већ десетак година Нову Годину проводим у Новом Саду, тако што  са својом породицом проведем вече. Добро се одморим, читам неке књиге за које иначе немам времена, погледам добар филм. Мало прошетам по Новом Саду, који је дивно украшен, имамо прелепу јелку. И то је то. А трудим се да другима поделим поклоне и створим им илузију постојања Деда Мраза и Божић Бате. Знам да у бајке треба да верујемо и ми старији, не само деца. Мислим да ћу прву кафу у 2018. попити  сама, а већ другу – у друштву.

EUR/RSD 118.3693
Најновије вести