Захтев ће Уставном суду Црне Горе бити предат пошто буде окончан процес потребне верификације пред црквеним органима.
"Текст постоји, али постаће званичан тек кад га одобре одређена црквена тела. Од тога зависи када ће бити формално упућен Уставном суду", каже Шоћ.
Формулисањем и предајом иницијативе за оцену уставности, како се наовди, контроверзног закона почеће нова фаза борбе СПЦ и грађана Црне Горе за одбрану своје цркве и светиња.
Епархијски савет је најавио акцију пред Уставним судом, а занимљиво је, пише лист, да су на исти пут Цркву упућивали и представници власти.
Уставни суд по закону може и сам, према службеној дужности, покренути поступак, уколико постоји сумња да је закон противан највишем правном акту државе.
Највиша правосудна инстанца, према многим оценама, врло брзо постаће место на коме ће се одредити будућа судбина спорног закона.
Пуно је гласова у прилог тези да на његове чланове кључни утицај има владајућа странка, мада не недостаје ни аргумената који кажу да спорни закон, због небројених мањкавости, на овој инстанци - нема шансе да преживи.
Новости пишу да управо у збиру ових чињеница скицира се и могућа стратегија режима за излаз из политичко-правног ћорсокака у коме се нашао.
Једна од спекулација, која није без основа, указује да власти заправо одговара да највиша инстанца спорни закон обори и врати га "на поправни" парламенту.
Тиме би, кажу, народни гнев био донекле амортизован, власт би показала да поштује институције, а владајућа партија купила би и време за консолидацију уздрманих редова.
У истом пакету било би и отварање каквог-таквог дијалога са Црквом о њеном положају и правном статусу имовине, што је језгро званичног става Европе, али и америчког Стејт департмента.
Једна од опција је, наравно, да и Уставни суд заузме режимски став афирмисан током одбране Закона о слободи вероисповести и тако овери почетак његове практичне примене, пише београдски дневник.
Према мишљењу адвоката Митрополије црногорско-приморске Далибора Каварића, контроверзни закон упркос противљењу стотина хиљада грађана - већ се примењује.
" Поједини катастри навелико достављају податке владиној Управи за имовину која пребирајући мошти светаца и преврћући њихове ћивоте води истрагу против цркве, окривљујући је за незаконите уписе црквене имовине", објашњава Каварић.
Не случајно, каже, први на мети и прва жртва владине "националне политике заокруживања идентитета" је највећа светиња: Свети Василије Острошки и манастир Острог, као и Свети Арсеније - манастир Ждребаоник.
Редослед храмова које су под лупу ставили државни органи Каварић објашњава жељом режима да најпре овлада највећим светињама.
"Нису случајно кренули баш од Острога и Ждребаоника. Мисле да када то реше, све ће остало бити лако", истиче адвокат Каварић, преносе Новости.
