Одлука Срба, сматра, не води ближе решењу проблема, јер је питање хоће ли Приштина, због отпора и тврдоглавости, бити спремна на компромис, а и отвара питање шта Срби са КиМ сада, после овога, још могу да ураде, оцењује Петрич.
Коментаришући напету ситуацију на Космету, Петрич за Тањуг указује да сада, на одређен начин, све зависи од флексибилности у Приштини, коју, он, ипак, не очекује.
Ово је ситуација у којој међународна заједница мора бити активна, активнија него што је била у последње време, истиче Петрич и напомиње да је било јасно да ће питање таблица постати симболично питање, а таква је, наводи, увек најтеже решавати.
Због тога сматра да Европска унија и САД сада морају заједно иступити и обе стране позвати на рад на компромисном решењу.
На констатацију да је председник Србије рекао да је развој ситуације био одавно предвидив, те да она наликује оној 1990-их, када није било контакта између Срба и Албанаца, након што су Албанци напустили српске институције, те како ће се та ситуација одразити на стање на КиМ, Петрич је уверен да би, ако би до тога дошло, то значило - пропаст процеса нормализације односа.
Зато се нада да до тога неће доћи, и да то по сваку цену треба спречити, јер је, каже, неопходно сачувати суживот Срба и Албанаца, док у супротном никада неће доћи до мирног поретка на том простору.
Видимо на случају Украјине колико је тензична ситуација у свету и како је сада тешко у Европи да се потпуно посвети питањима на Западном Балкану. А, Косово и БиХ су највећи проблеми и изазови. Потребно је што пре превазићи актуелну кризу како не бисмо доспели у ситуацију која би довела до потпуног раздора друштва. Мора се покушати нешто предузети а то, пре свега, треба да учини ЕУ, јасан је Петрич, који је и бивши високи представник међународне заједнице у БиХ.
Коментаришући предлог да Кфор и Еулекс преузму задатке Срба који су напустили полицију, правосуђе, Петрич је казао да је то свакако предлог који треба размотрити, те не губити из вида да и ОЕБС има важну мисију на Косову.
Мислим да није у интересу Приштине да дође до уназађења стања. Али, ако постоји потреба, онда ће се морати прибећи мерама као што је активнија улога међународних институција, рекао је Петрич.
На питање да ли се од Куртија може очекивати и примена силе, с обзиром да је у последње време својим потезима провоцирао Србију и Србе на КиМ, Петрич одговара да је линија између вербалне провокације и стварних инцидената - увек веома танка.
Зато се могу само упозоравати све стране које мисле да повратком у 1990-е може да се постигне решење. То је немогуће. Мислим да су те чињенице свесни у Приштини и Београду. Важно је да се Срби на КиМ не претворе у лопту у игри на терет тешког живота на КиМ који иначе имају, упозорио је бивши високи представник међународне заједнице у БиХ.
Казао је да је Курти познат по тврдој политици и покушајима да “торпедује” све што је постигнуто у покушајима да се врати поверење између Приштине и Београда, што се, каже, сигурно не цени у међународној заједници.
Знам за критичке ставове САД с тим у вези. На пример, амбасадор САД у Београду Кристофер Хил који каже да тако не може. Мора постојати основна спремност на компромис на обе стране. Али у последње време се Курти развијао у једном правцу који није допринос решењу, рекао је Петрич.
Упитан да ли ЕУ још увек има утицаја на КиМ, каже да Европска унија има утицај онда када се ситуација приближава нормализацији, али је у овом тренутку тај утицај мањи.
Отуда, сматра, и забринутост Париза и Берлина, који су поставили специјалне изасланике за Косово, који су затим изашли са предлогом.
То је проблематично, имајући у виду да медијација ЕУ, и ангажовање Лајчака и Бореља, ограничава радијус деловања. Јасно је да је Берлин одлучујући фактор. И Курти слуша ставове из Берлина, али се мора пазити да се поново успостави заједничка стратегија ЕУ у вези са овим питањем, указао је Петрич.
Истиче да је суверенитет Косова ултимативно питање, али да се о њему може одлучити само на крају процеса.
Пут ка чланству у УН мора бити добро припремљен. Ако се претходно не спроведу договори постигнути пре 10 година, успоставе договорена тела, као што је одређено самоуправљање Срба, то би било тешко. Зато је следећи, институционални корак, који је хитан, успостављане Заједнице српских општина, јасан је некадашњи амбасадор Аустрије у Београду.
Каже да је разумљиво да у Приштини имају отпор према ЗСО, јер не желе Републику Српску, али са друге стране потребно је да се што је могуће више изађе у сусрет Србима.
У то не спада само неговање културе, већ инфраструктура, снабдевање људи, све оно са чим се суочавају људи који живе тамо. Побољшање свакодневнице Срба на КиМ је приоритет. А због тога је формирање ЗСО под хитно потребно. То неће бити могуће без подршке САД и ЕУ. Зато томе треба сада прићи озбиљно, поручио је Петрич.
У томе су, подвлачи, потребни Берлин и Париз.
Предлог Немачке и Француске за решење је предлог, и требало би о томе расправљати, извршити анализу. Али, да би се изашло из актуелног ћорсокака потребно је фокусирати се на успостављање ЗСО, јасан је Петрич.
На питање да ли је могуће да Приштина, после 10-огодишњег одбијања, формира ЗСО, одговара да - мора бити могуће, пре свега јер се 2013. на то пристало.
Постоји одлука Уставног суда у Приштини, која треба да се узме у обзир. Морају се прилагођавањем закона створити могућности за реализацију онога што је договорено пре 10 година, додао је Петрич.
На констатацију да се чини да је Немачкој препуштено решавање проблема на Балкану и како види активнију улогу Немачке у овом региону, каже да по питању активности Берлина треба имати у виду и рат у Украјини, кинеске инцијативе на Западном Балкану, али и улогу Русије у овом региону.
Немачка жели да покуша јасније да користи карту ЕУ. Мора се радити о томе да се Западни Балкан интегрише у ЕУ, а то ће бити дуг пут. Увек сам се залагао да се предузимају прагматични кораци који би приближили цео регион Уније. Мислим да је то и намера Немачке, закључио је Петрич.
